Univerzum Jurija Ljubimova

Jurij Ljubimov, poznati ruski režiser, proslavio je svoj 95. rođendan 30.septembra, zajedno sa kolektivom moskovskog pozorišta Vahtangov. Ovde, on je počeo kao glumac, ovde se vratio posle bolnog raskida sa pozorištem na Taganjki prošle godine. I već je postavio Dostojevskog, tačnije predstavu po romanu „Demoni“. Za publiku u Moskvi je ovo bio veliki događaj ove pozorišne sezone. A za glumce - neprocenjivo iskustvo u komunikaciji sa učiteljem.

O tome kako je primljen Ljubimov kao ličnost i kao majstor zanata, govori glumac pozorišta Vahtangov, Jurij Šilkov:

- Postoje režiseri, koji kao da opslužuju publiku. A postoje i oni, koji pokreću pozorišnu umetnost. Njih je možda 5, najviše 7 i često ih je veoma teško razumeti. Ali, bez njih staje čitav stvaralački proces.

A Jurij Ljubimov ne krije tugu što svoj veliki jubilej slavi van svog pozorišta, legendarne „Taganjke“, uz koju i sa kojom je bio 46 godina.

Naravno, nikakvi konflikti ne mogu da pomrače dostignuća režisera- reformatora i njegove „taganjske“ trupe. Teatar na Taganjki je već upisan zlatnim slovima u rusku pozorišnu istoriju.

Sredinom 60-ih godina 20.-og veka, Jurij Ljubimov ne samo da je oformio trupu, već i potpuno nove predstave o pozorištu. To je bio teatar ideja, istraživač društvenih procesa i filozofskih osnova života, a on sam bio je istovremeno i kritičar i duhovni nastavnik. Svaka premijera na Taganjki je bivala ne samo pozorišni, već i društveni događaj. Ljubimov je želeo da isprovocira gledaoca gotovo do želje da učestvuje u predstavi. To je bio poetski, društveni, čak muzički teatar. Ali, pre svega, bezuslovno- autorski.

Prolazile su godine. Režiser je shvatao da se pozorište mora menjati:

- Smatram da se moje delo mora reorganizovati. Otarasiti se starog, sve oživeti i tako ostaviti da može da živi još mnogo godina.

Danas teatar na Taganjki produžava svoje aktivnosti, ali bez Ljubimova. Ukratko, istorija ovog teatra, već pamti jednu takvu epizodu- kada se ovaj čuveni režiser našao u egzilu. Uzgred, on je i u inostranstvu postavio više od 30 dramskih i operskih predstava u Evropi i Americi.

Blistavi um, snažni temperament, jako čulo ritma života- on je sve ove kvalitete pokazivao u svojim najboljim postavkama- „Borisu Godunovu“, po tragediji Puškina i delu Dostojevskog „Zločin i kazna“. Tu bi trebalo dodati još i Šekspirovog „Hamleta“, „Medeju“ Euripida, opere Verdija, Musorgskog i Šostakoviča. Gotovo 100 predstava je iza njega.

95-godišnji pozorišni majstor planira još jednu premijeru ove godine na glavnoj operskoj sceni u Rusiji. U decembru, moskovski Boljšoj teatar se sprema za premijeru klasične ruske opere „Knez Igor“, na čijoj postavci trenutno rade zajedno sa Jurijem Ljubimovim.