Evropi potrebno 25 milijardi za „popravku“ nuklearki

Evropska nuklearna energetika treba ozbiljno da preradi standarde bezbednoti. Oni su u mnogim zemljama neadekvatni savremenim zahtevima MAGATE. To je osnovni zaključak referata glavne energetske agencije EU. 3. oktobra sa njim je upoznao svoje kolege komesar EU za energetiku Ginter Otinger.

Za novinare referat je za sada nedostupan. Zvanično će ga objaviti tek 18. oktobra na tradiconalnom jesenjem samitu lidera EU, ali neki zaključci su već procureli u šampu.

Ako je verovati francuskom Le Figaro, najviše zaostaje Francuska. Od nuklearnih centrala zemlja dobija oko 80% čitave električne energije. Toga nema čak ni u SAD. Pri tome inspektori EU utvrdili su da ni jedna od 58 frnacuskih nuklearki ne odgovara međunarodnim standardima bebzednosti MAGATE. U 19 nukearnih centrala nema seizmičkih predajnika. Spasilačka i zaštitna oprema se čuvaju na neodgovarajući način. Prema podacima izdanja, u oblasti osiguranja bezbednosti u centralama, Francuska tobože značajno zaostaje za Nemačkom, Britanijom i Švedskom. Neki ruski eksperti sumnjaju da nije u Francuskoj zaista sve tako loše. Reč je najverovatnije o sitnijim prekršajima, smatra potpredsednik Nuklearnog udruženja Rusije Andrej Gagarinski.

- Ne može biti da svih 58 centrala Francuske nije izdržalo stres-testove. Verovatno to nije baš pažljivi izvod iz opširnog teksta. Ne može biti da svi reaktori budu u istom stanju. I oni koji su pokretani pre 40 godina, i oni koji su pušteni u rad pre pet godina. Ja bih doveo u sumnju takvu tvrdnju. Trebalo bi se detaljno upoznati sa referatom.

Oleg Dvojnikov, glavni urednik ruskog lista Nuklearna strategija, naprotiv, ne vidi u izvodima eksperata EU ništa neobično.

- Ničeg čudnog u tome nema. Radi se o tome da su projekti po kojima su bile izgrađene centrale projekti od pre 30-50 godina. Tada su bili drugi zahtevi i drugi standardi bezbednosti. Sada su zahtevi pooštreni. Ali centrale se postepeno dovode u sklad sa ovim novim zahtevima.

Ekseperti EU su izvodili stres-testove na svih 143 aktivnih nuklearnih centrala Velike Evrope. Program ispitavanja je bio razrađen odmah posle havarije na japanskoj nuklearci Fukušima 2011. godine. Tada su i počele provere spremnosti centala za vanredne situacije – od zemljotresa, uragana i poplava do napada terorista.

Ali nikavih preporuka za zatvaranje nuklearnih centrala u dokumentu nema. Zato je komesarijat irazčunao da EU treba da potroši 25 mjilijardi evra, kako bi se standardi bezbednosti doveli u sklad sa strogim zahtevima MAGATE. Solidna suma za ekonomski bolesnu Evropu.