Intervencije u pogledu žitarica: hladan tuš za sniženje cena

Radi stabilizacije cena žitarica u Rusiji će do kraja godine biti sprovedene intervencije u žitu, odnosno prodaja žitarica iz državnog fonda. Odluku o ovome doneo je premijer ruske vlade Dmitrij Medvedev.

Država ove godine može prodati do 500 hiljada tona žita. A ukoliko bude potrebno, i više. Pre svega, ono će biti prodato u Sibiru, na Uralu i Dalekom istoku. U principu, to je dovoljno kako bi se zaustavio porast cena, ističe predsednik Ruskog žitarskog saveza (ŽS) Arkadije Zločevski:

- Ovo će u znatnoj meri smanjiti potražnju i učiniti da se slegne prašina. Već sad su se smanjile narudžbine za kupovinu pšenice treće kategorije. Takođe se smanjila potražnja izvoznika za pšenicom četvrte kategorije na jugu zemlje, pošto se po cenama koje važe na jugu ne uklapa u izvozne pozicije. Dakle, intervencija može ozbiljno da utiče na tržište. Hladan tuš od strane države može bitno uticati u regionima u kojima će se ovo sprovoditi.

Pitanje cene žitarica je bezuslovno važno. Pšenica u Rusiji spada u socijalno-značajne namirnice. Međutim, po računicama stručnjaka, porast cena žitarica nije uzrok, već pre povod za povišenje cena pšenice. Udeo vrednosti žitarica u jednoj vekni hleba nije veći od 23 procenta. U principu, cene mlinsko-pekarskih proizvoda iz godine u godinu se ne smanjuju i rastu čak i onda kad je letina rekordna. Tako je, na primer, bilo pre tri godine. Ove godine se ne očekuje nagli skok cena hleba. A ako negde i dođe do primetnog povećanja, po rečima Arkadija Zločevskog, to je normalna situacija koja pre svega ima veze s inflacijom.

Do danas je u Rusiji prikupljena letina od 68 miliona tona žita. Posle žetve letina će iznositi 77 miliona tona. Suša je u mnogim regionima Rusije osujetila ponavljanje prošlogodišnjih rezultata. Ovo je izazvalo porast cena žita. Bez obzira na to, država ne planira da uvede embargo na izvoz. Osim toga, Rusija širi geografiju izvoznih isporuka, ističe Arkadije Zločevski:

- Najveći kupac je Egipat, broj dva su Turska, Jordan, Saudijska Arabija, cela Severna Afrika, ceo Bliski istok. Evropska unija – Italija, Španija i Grčka kupuju rusko žito. Isporučuje se čak i na američki kontinent, pre svega u Latinsku Ameriku. Iako su isporuke ograničene i male po obimu, vrše se u Ekvador, u Čile. Uglavnom se kupuje meka pšenica četvrte kategorije.

Ove poljoprivredne godine (od jula 2012. do jula 2013. godine) izvoz žita iz Rusije, po procenama stručnjaka, iznosiće 14 miliona tona. Glavna isporuka se vrši kroz „južnu kapiju“ – luku Novorosijsk (Krasnodarska pokrajina RF). Kupci su transnacionalne korporacije koje ga preprodaju potrošačima.

Što se tiče izvoza kroz „dalekoistočnu kapiju“, tamo se sad aktivno razvija infrastruktura. Terminal kapaciteta 5 miliona tona biće sagrađen u luci Zarubino u Primorskoj pokrajini. Zasad se uglavnom izvozi soja, a pšenica se izvozila iz Krasnojarska. U celini, u zemlje ATR (Azijsko-Tihookeanski region) su prošle godine je izvezeno milion tona žita.