Kako razvezati avganistanski čvor?

Uoči dvodnevnog zasedanja Severnoatlantskog saveta na nivou ministara odbrane koje se otvara 9. oktobra u Briselu, predstavnici država članica alijanse jednoglasno su doneli odluku da produže za još 12 meseci ovlašćenja generalnog sekretara NATO-a Andresa Foga Rasmusena. Njegov 4-godišnji mandat ističe u avgustu naredne godine. Kako je primetio u vezi sa tim Rasmusen u razgovoru za novinare, avgust 2014. godine će biti adekvatan momenat za smenu rukovodstva vojnog bloka.

Pitanje toka misije Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti u Avganistanu – ISAF, koja se obavlja pod okriljem NATO-a i planirana je do kraja 2014. godine, kao i delovanja alijanse ubuduće, treba da bude jedno od glavnih u dnevnom redu predstojećeg sastanka. Želja Brisela da se što pre prestroji na pripremu nove misije jasna je. Ali, kako smatra Moskva, Alijansa treba prvo da podnese izveštaj za aktuelni mandat UN. Ipak od strane vojnog bloka ne primećuje se nekakva vatrena želja na taj račun.

Po mišljenju većine eksperata, misija snaga koalciije, inicirana pre 11 godina od strane SAD, nalazi se danas, u suštini, u najmračnijem ćorsokaku avganistanskog lavirinta. Avganistan u prestavama SAD, koje su preživele 11. septembra 2001. godine najčudovišnije terorističke akte u istoriji, bio je prva linija uporišta svetskog terorizma koji predstavlja Al-Kaida. I 7. oktobra iste godine rafalom od 50 krstarećih raketa sa američkih i birtanskih ratnih brodova započelo je slamanje ove linije. Režim Talibana, koji je podržavao, kako je Vašington tvrdio, Al-Kaidu, na čelu sa teroristom br. 1 planete, čuvenim Bin-Ladenom, pao je.

Ali evo jednog od najnovijih saopštenja informacionih agencija: SAD i Avganistan potvrdili su nameru da vode pregovore i da traže primirje sa pokretom Taliban. Sa onim istim koji je formalno uništen još 2001. godine. Drugo saopštenje tiče se žalosne cifre – poginulo je 2000 vojnika američke armije u Avganistanu. Pri tome poginuo ih je i od ruke policajca, od onih koje su sve ove godine obučavali instruktori SAD i drugih NATO zemalja. Konačno, stranice svetske štampe obišao je ovih dana glavni zaključak tajnog referata nemačke obaveštajne službe BND o stanju u Avganistanu. On se sastoji u tome da posle 2014. godine trupe zapadne koalicije treba da ostanu u zemlji.

I to nisu svi krajevi čvrsto zategnutog avganistanskog čvora, smatra šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta Dmitrij Danilov:

- Operacija je u svom aktuelnom vidu sebe iscrpla, imajući u vidu obaveze mnogih političkih lidera, govori Danilov. Sa druge strane, u putpunosti se ne sme povlačiti, potšo tada će jedan od verovatnih scenarija biti vojni povratak Talibana i nova smena režima u Avganistanu. NATO ne može samostalno da reši ovaj zadatak. Sa pravne tačke gledišta mandat NATO-a ili novi mandat ne može da bude unutrašnja stvar alijanse. To je stvar međunarodne zajednice, SB UN.

Sedmog oktobra pokret Taliban je izjavio da je pobedio u 11-godšinjem ratu protiv SAD i njihovih zapadnih i avganistanskih saveznika. U izjavi se tvrdi da strane trupe napuštaju Avganistan sa takvom sramotom i poniženjem da sa teškoćom pokušavaju da smisle opravdanje za to. Tako da pitanje globalnih ambicija NATO-a u savremenom svetu prelazi u sasvim drugu ravan.

Ovih dana predsednik Rusije Vladimir Putin još jednom je potvrdio stav Moskve da alijansa ne treba da izlazi van okvira svoje delatnosti i da bi bilo dobro kada bi se što pre transformisao u političku organizaciju.