Irak: usamljeni jahač

Premijer Iraka Nuri al-Malikija je tokom radne posete Moskvi izjavio da je njegova zemlja zainteresovana ne samo za saradnju sa Rusijom u energetskom sektoru. Naime, Irak namerava da ponovo, kao u prošlim vremenima, kupuje rusko oružje. Poenta nije da nova vlast, novog Iraka pokušava da se izvuče iz krila Vašingtona i pređe pod patronat Moskve. Bagdad se vraća na nezavisnu političku orbitu i bira oblasti za dalji razvoj, kažu stručnjaci.

Irački vojni zvaničnici prilično aktivno posećuju Moskvu u poslednjih nekoliko meseci, a tokom ove posete, Nuri al-Maliki je u mnogim medijskim izveštajima potvrdio da Bagdad kupuje rusko oružje za nešto više od 4 milijarde dolara. To su moderne dugodometne protivavionske rakete, helikopteri, a po nekim navodima i oklopna vozila. Istina, irački premijer je ne baš sasvim jasno komentarisao ove informacije, ali nije ih ni negirao. Ali, on je jasno rekao mnogo o saradnji sa Rusijom u energetskom sektoru. Mada, u principu, i do posete Nuri al-Malikija, velike ruske naftne kompanije su uspešno „osvajale“ iračka nafta polja.

Čudno je u ovoj situaciji - izostanak odgovora i reakcije zvaničnog Vašingtona. SAD nisu zabrinute zbog vojno-tehničke saradnje između Rusije i Iraka. Sa Bagdadom je već sa zaključen ugovor u ovoj oblasti za oko 12 milijardi dolara, izjavila je portparol američkog Stejt departmenta- Viktorija Nuland.

Treba napomenuti da je kraj povlačenja zapadnih koalicionih snaga, uključujući i američke trupe iz Iraka, za američko-iračke odnose doneo jasno zahlađenje. Posle vladavine sunitske manjine u Iraku, koju je predvodio pokojni Sadam Husein, šiitska većina je preuzela vlast, i to, kao što svi znaju, uz podršku SAD. Ali kada je vlada al-Malikija zatvorila lokalne sunitske lidere, u SAD-u su počeli da govore o tome da iračka vojska postaje većinski šiitska i da će u budućnosti to biti skopčano sa prelaskom Bagdada na stranu još više šiitski orijentisanog Teherana.

Ipak, teško da će Irak postati prava marioneta Vašingtona, smatra glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“, Fjodor Lukijanov:

- Uopšte, Bagdad je jedna od tri istorijske prestonice arapskog sveta, zajedno sa Kairom i Damaskom. Kairo počinje da vraća tu svoju ulogu, koju je izgubio tokom 70-tih godina prošlog veka. Iraku je teže jer država nije jedinstvenog sastava i u tom smislu je krhka. Ali, mislim da će ambicije Iraka u budućnosti rasti. I generalno govoreći, ova je poseta Rusiji iz one priče - što više uticajnih prijatelja imaš, lakše manevrišeš.

U slučaju Iraka, Rusija ne igra ni na čijoj strani, i zato je poseta iračkog premijera Moskvi zapravo način da se pridobije podrška neutralne sile, nastavlja Lukijanov.

- U međuvremenu, u samom mnogokonfesionalnom i mnogonacionalnom Iraku postoje i oni koji su zainteresovani za aktivnije političko partnerstvo Moskve i Bagdada. Na primer to su irački kurdi.

Član političkog odbora Patriotskog saveza Kurdistana gospođa Nermin Osman je u intervjuu „Glasu Rusije“ podvukla: „Bagdad ne sme da se orijentiše samo na SAD. Moramo da razvijamo odnose sa drugim državama, tim pre što je Rusija naš pouzdani partner. Orijentisanje na Rusiju je važno i zbog toga, što u sadašnjoj situaciji na Bliskom istoku, Irak nema saveznike, deluje da je ostao usamljen sa svim svojim unutrašnjim i spoljnim problemima. Jaki politički partner u vidu Rusije biće važan faktor stabilnosti.“

Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da na Irak sve vreme motri Iran, napominje Fjodor Lukijanov. U tradicionalnoj podeli sunita i šiita, ulogu iranske ispostave igra Sirija. Ali, ako dođe do promena političke konfiguracije, potrudiće se da upravo Irak pretvore u persijski štit okrećući ga prema arapima-sunitima.