Lični pogled na zemlje ATES

Zemlje tihookeanske obale u snimcima najboljih ruskih fotografa. Ovakvu izložbu predstavlja moskovska Tretjakovska galerija.

Izložba se naziva 21. Moj tihi okean. Šta je to 21? To je i naš aktuelni vek i broj zemalja u koje su se uputili fotografi. Pa i sama grupa fotografa sastojala se od 21 osobe. Projekat je razrađivan uoči samita zemalja ATES u Vladivostiku, i upravo u tom ruskom gradu publika je prvi put videla 300 od 600 hiljada odabranih fotografija. Sada je izložba doputovala u Moskvu, i otvarajući je, koordinator projekta Kiril Vasiljenko je podvukao:

- To nije bilo turističko snimanje, već dokumentarno. To je bilo umetničko snimanje utisaka autora. Teško da bi neko mogao da vidi to isto tako.

Svaki autor je dobio zemlju žrebanjem. Boris Register, na primer, uputio se u američki San-Francisko.

- Za mene je bilo važno da pokažem život ljudi vezan upravo za Tihi okean. Ribari su lovili lososa i ja zajedno sa njima. Meni su stalno pomagali, svugde je bila pružena ruka.

Dmitrij Morgulis je putovao po Novom Zelandu i njegovi glavni utisci su ljudi ove zemlje.

- Oni sebe nazivaju narodom kivi – to je ptica koja živi potpuno slobodno, simbol Novog Zelanda. Tako i oni: slobodni od bilo kakvih tehških misli, uvek se osmehuju, uvek su dobronamerno raspoloženi.

Nikita Maškin se obradovao kada je saznao da mu predstoji poseta Čileu. Istina, priznao je fotograf, dospevši u zemlju, prvo je bio malo razočaran.

- Prvog dana idem jednom od centralnih ulica Santijaga – ljudi kao u Moskvi. Zatim sam posetio nekoliko gradova: Valparaiso, luku, lep grad i letovalište po lokalnim pojmovima, mali grad Temurko, gde žive indijanci, ali oni izgledaju kao vi i ja: džemper, farmerke, košulja...

- Uz to neki govore ruski, studirali su na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda. Ljudi sa visokim obrazovanjem u zajednici su kao vođe, njihovo mišljenje uvažava čak centralna vlada, govori Nikita Maškin.

A Svjatoslav Ponomarjov se uputio u dubinu Tajlanda da traži svedočanstva drevne kulture, u kojoj, smatra umenik, postoji posebna – okeanska svest.

- To se izražava u tome što su ljudi neobično gostoljubivi, otvoreni za komunikaciju. Očigledno to je povezano sa lokalnim religijama, sa tradicijama budizma, drevnom kmerskom kulturom, hinduizmom. Za mene je okeanska svest orijentir koji omogućava da u naše bezumno vreme harmonizujemo um.

U fotografskom projektu 21. Moj Tihi okean ključna reč je moj. Uranjajući u život, kulturu, prirodne uslove drugog naroda, svaki ruski autor je našao nešto lično.