EU-Iran: ishitreni optimizam

Progres na pregovorima oko nukleranog programa Irana moguć je prilično skoro, pretpostavlja šef diplomatije EU Ketrin Ešton. U dijalogu sa Teheranom ona predstavlja šestorku međunarodnih posrednika (pet stalnih članova SB UN plus Nemačka). Ipak ruski eksperti nisu skloni da dele njen optimizam.

Nešto pre nego što je Ešton dala svoju izjavu, EU je u ponedeljak odobrila novi paket strogih jednostranih sankcija protiv Teherana. Oslonac je stavljen na finansijski sektor. Osim malobrojnih izuzetaka, od sada se zabranjuju sve transakcije među evropskim i iranskim bankama. Uvode se ograničenja na trgovinu: evropljani ne mogu da kupuju od Irana gas i prodaju mu različite metale, grafit za industriju livenja čelika i softver za industrijsku opremu, da isporučuju tankere za prevoz naftnih derivata i da učestvuju u radu njegovih brodogradilišta. EU je očigledno polazila od toga da će nove mere primorati Teheran da prihvati evropski ultimatum, tačnije da u potpunosti odustane od radova na obogaćivanju uranijuma do 20%. Ali takav prilaz neće dati potrebne rezultate, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Iran je sa svoje strane istakao akcioni plan od 10 tačaka, u skladu sa kojima se slaže da se odluči na obustavljanje procesa dodatnog obogaćivanja uranijuma u preduzeću Fordu. Ali samo u slučaju da bude usvojeno svih 9 tačaka. Malo je verovatno da će ih EU primiti. Može biti reči samo o uzajamnim ustupcima. Ovde mnogo zavisi od toga šta će biti ponuđeno Iranu. Određeni raspleti su mogući, polazeći od principa postupnosti i uzajamnosti, koji je predložio ministar inostranih poslova Rusije Sregej Lavrov. Ipak EU insistira da prvo Iran treba da ispuni sve njegove zahteve, a tek onda će biti ukinute sakncije.

Ekspert Instituta za Bliski Istok Sergej Serjogičev vidi problem pod malo drugačijim uglom.

- Možda je već pronađen nekakav kompromis koji će omogućiti i Iranu, i EU da sačuvaju obraz. Moguće da je Ešton njega imala u vidu. Ali to će biti taktički kompromis, taktička stanica na putu daljeg raspleta ove krize. Zato što teško da će Ešton izjaviti da je američki predsednik spreman da se sastane sa iranskim kolegom kako bi razmotrio stanje američko-iranskih odnosa. Mada bi to bilo vrlo snažan potez. On bi dezorijentisao mnoge snage na Bliskom Istoku.

EU ipak treba odati priznanje. Bez obzira na sve, ona ne pokušava da prebaci konflikt u vojnu ravan i pribegava isključivo političko-ekonomskim merama. Ako EU nešto pođe za rukom, mada je to i sumnjivo, znači nisu joj uzalud davali Nobelovu nagradu za mir, ironizira Sergej Serjogičev.

- Moguće je da ćemo dobiti novu glasnu izjavu Iranaca da pristaju na neke ustupke, da pristaju da ukinu neke svoje zahteve. Ali teško da će biti nešto više. Zato što Irnaci mogu u pi-ar svrhe da otvorene neke objekte koji su i tako bili dobro poznati stručnjacima MAGATE.

Sagovornici Glasa Rusije ne očekuju proboj na novoj rundi šestorke sa Iranom, koja će se verovatno održati u decembru, već posle predsedničkih izbora u SAD. Između ostalog, sve zavisi od toga da li će Iran nastavi da brani svoje jednostrane stavove, isto kao i evropski članovi šestorke – Francuska, Britanija i Nemačka. Zatim, pretpostavlja se da će pregovarački proces biti zakočen do kraja leta naredne godine: u januaru za Irance startuje predizborna kampanja sa izborom novog predsednika u junu.