Da li će Srbija postati posmatrač u ODKB-u?

Prilikom nedavnog boravka u Beogradu, predsednik visokog saveta Jedinstvene Rusije Boris Grizlov je rekao da je Rusija orijentisana na izgradnju strateškog partnerstva sa Srbijom, i da u tome, između ostalog, važnu ulogu treba da igra saradnja između naša dva parlamenta. Pritom je pomenuo da bi toj saradnji u punoj meri doprinela pozitivna odluka Narodne Skupštine Srbije na poziv Državne Dume Rusije - da Srbija stekne status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini ODKB-a. Dakle, šta se može očekivati povodom poziva da Srbija postane posmatrač u ODKB-u, i da li se to kosi sa državnim stavom o vojnoj neutralnosti Srbije?

Kao što je poznato, Narodna skupština Republike Srbije je 27. decembra 2007. godine Deklaracijom o vojnoj neutralnosti Srbije proglasila neutralnost u odnosu na sve postojeće vojne saveze. Ministar odbrane i potpredsednik vlade je dodatno ponovio da Srbija ostaje vojno neutralna jer je to stav srpske skupštine koji će i ubuduće sigurno biti poštovan. Takođe je dodao da će Srbija, pored odluke da neće pristupati vojnim savezima, nastojati da iskoristi raspoložive mehanizme programa "Partnerstvo za mir".

Svoje mišljenje su u više navrata izrazili i pojedini analitičari, kada su zaključili da Srbija mora uspostaviti ekvidistancu, odnosno istovremeno da bude član i Partnerstva za mir i posmatrač u parlamentarnoj skupštini ODKB-a, ukoliko želi da se drži politike neutralnosti. Kod njih preovladava mišljenje da neutralnost Srbije ne bi bila ugrožena statusom posmatrača u ODKB-u i članstvom u Partnerstvu za mir.

ODKB, odnosno Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je nastala 2002. godine i trenutno ima šest zemalja članica - Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgiziju, Rusiju i Tadžikistan, a ciljevi zbog kojih je ta organizacija osnovana su, pored zaštite teritorijalno-ekonomskog prostora zemalja učesnica, i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine narkoticima, nelegalnih migracija, transnacionalnog organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe, te borba protiv pretnji u informatičkoj sferi i kriminala u kibernetičkom prostoru.

Inače, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2004. godine donela rezoluciju o dodeljivanju Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti statusa posmatrača u Ujedinjenim nacijama, a što se tiče saradnje sa sličnim organizacijama u svetu, zvaničnici ODKB-a su izrazili spremnost da sa NATO-om sarađuju po pitanjima sprečavanja trgovine narkoticima iz Avganistana. Za ODKB je zanimljiva i činjenica da taj vojno-politički savez do sada ni jednom nije učestvovao u bilo kakvim vojnim operacijama, već sve probleme sa kojima se suočava pokušava da reši mirnim putem u skladu sa svojim statutom.

Dakle, u Srbiji je vojna neutralnost prezentovana kao najbolji način za očuvanje sopstvenog integriteta i suvereniteta, i to će očigledno ostati konstanta državne politike i u budućnosti, s obzirom da je ona proglašena rezolucijom Narodne Skupštine. Međutim, mnogi smatraju da vojna neutralnost ne isključuje mogućnost saradnje sa drugim zemljama i organizacijama, nego da sasvim suprotno, takva svestrana kooperacija podržava liniju neutralnosti.

U tom kontekstu ostaje da se vidi kakva će biti reakcija srbskog parlamenta na poziv koji mu je uputila ruska Duma, da u svojstvu posmatrača ubuduće prisustvuje radu Parlamentarne skupštine ODKB-a. U tom slučaju bi bila ostvarena saradnja i sa tom organizacijom, za koju je ruski predsednik Putin nedavno izjavio da je postala delotvoran instrument podrške kolektivnoj bezbednosti u zoni svoje odgovornosti, uz ubeđenje da će njena uloga u svetu jačati.

Ratko Paić,