Katolički namaz: pravila svetovne solidarnosti

U Evropi se gradi sve više novih džamija, zato hrićnaskih crkava ima manje. U nekim zemljama zgrade crkava čak se prodaju, i to je poprimilo kakrakter tendencije. Svetovne vlasti insistiraju da paritet hrišćanstva i islama u evropskim gradovima doprinosi međukonfesionalnoj slozi. Konzervativci i desni govore o islamizaciji.

U Francuskoj kultne hrišćanske građevine rasprodaju se skoro kao obične kuće. Novi vlasnici pretvaraju crkve u bioskope, restorane, pabove i klubove, a u manastirima otvaraju hotele. Eparhija departmana Šer zbog nedostatka finansijskih sredstava odlučila je da proda jednu od crkava u gradu Vjerzon. Marokanska oština je spremna da je kupi i pretvori u džamiju.

Ako se crkve prodaju predstavnicima drugih veroispovesti, vreme je da se prizna da se okrećemo od jakog simbolizma crkve, od samih sebe, svoje kulture, smatra Abat Gijom de Tanuarn, voditelj Radija Kurtuazi. U intervjuu za Glas Rusije on je primetio:

- Da znate, u nizu francuskih regiona postoji pojava u kojoj može da se prepozna određena islamizacija zemlje. Koreniti Francuzi, uglavnom omladina, stide se svog identiteta, stide se da ne budu takvi kao muslimani koji su postali domaći. Za to postoje dva razloga: prihvatanje principa potrošačkog društva i prilično agresivne forme svetovnosti, koja dovodi čoveka do bojazni da prizna svoju religioznost. Indikativno je da se slična forma svetovnosti dobro slaže sa islamom, među njima čak postoji skrivena solidarnost.

Ništa manju solidarnost ispoljavaju svetovne vlasti u mnogim evropskim gradovima. Tako se u Kelnu završava podizanje džamije, najveće u Nemačkoj. Prvo se oko građevinskih radova vodio spor, ali sada građani u svojoj većini ne izražavaju nezadovoljstvo.

Muslimanska zajednica grada ima 125 hiljada ljudi, i na račun superdžamije postoje druga mišljenja. Osnovni cilj ove izgradnje je da se uputi izazov nemačkom katolicizmu. Bez obzira na to što u gradu već postoje islamski centri četiri turske opštine, oni izjavljuju o neophodnosti formrianja novih centara, izjavio je za hrišćansku televiziju Si-bi-en aktivista Mihelje hen-Patberg. A Juta Baker, član gradskog saveta Hertena, kelnskog predgrađa, ne krije da ne namerava da se miri sa islamizacijom grada.

Primer uspešnog kompromisa između opštinske administracije, muslimanske zajednice i korenitog stanovništva je projekat izgradnje grandiozne džamije sa 5000 mesta u italijanskom Palermu. Zamil al-Zamil, šeik Bahrejna, dogovorio se sa lokalnim vlastima o poslu pod uslovom da će ujedno biti izgrađena još dva hrama – hinduistički i katolički. Tačku gledišta vlasti Palerma u razgovoru sa dopisnikom Glasa Rjusije preneo je sekretar za šampu gradske vlade Pjetro Galučio:

- Palermo je istorijski gostoljubiv. Nazivi ulica su ukazani na italijansom, arapskom i hebrejskom. U naš projekat ulazi stvaranje međureligijskog i međukulturnog prostora, koji će biti otvoren kako hrišćanima, tako i hidnusima. Smatramo da će ovaj projekat doprinositi dijalogu među religijama.

Ipak čak u kontekstu tako radosnih perspektiva međukonfesionalne sloge, Italija ne zaostaje previše za svojim severnim susedima, kako po količini ultradesnih organizacija, tako i po retorici. Prema podacima nedavnih anktetiranja, 73% stanovnika zemlje ne oseća lojalnost prema migrantima i tuđim religioznim tradicijama. Ovaj procenat će se neizbežno uvećavati proporcionalno količini stranaca koja će se, po ocenama italijanskog instituta za statistiku, do 2065. godine utrostručiti.

Za sada je u Italiji relativno tiho. Ali situacija može da se promeni, pri tome iznenada. U Francuskoj mladi migranti već su priređivali buntove, uzvratni pogromi korenitih Francuza samo čekaju odgovarajući momenat. Neonacistička borbena grupa Nemačke skoro deset godina je ubijala migrante, i to su, smatraju eksperti, samo prve epizode. Jednu od varijanti borbe protiv multikulturalnosti pokazao je Brejvik u Norveškoj. Može da plane u bilo kojoj evropskoj zemlji, ne zna se samo ko će i kada prvi prineti šibicu.