Ana Radun: Oko sokolovo Samsona Černova

 
 
Izložba „Jedinice veze Srpske vojske u Balkanskim ratovima 1912–1913.”


Izložbu možete pogledati u Muzeju PTT Srbije (Majke Jevrosime 13, Beograd) radnim danom od 10:00 do 15:00. Za grupne posete subotom treba najaviti dolazak. Izložba će trajati do kraja oktobra 2012.
U Muzeju PTT Srbije u Beogradu tokom oktobra će trajati izložba „Jedinice veze Srpske vojske u Balkanskim ratovima 1912-1913”, u kojoj značajno mesto zauzima postavka albuma ilustrovanih poštanskih karata nastalih na osnovu ratnih fotografija ruskog fotografa i slikara Samsona Černova.

Ove poštanske karte su služile kao medijsko sredstvo za širenje informacija o doprinosu srpske vojske pobedi savezničkih zemalja u ratovima od 1912. do 1918. Autor izložbe je Milorad Jovanović iz Muzeja PTT, koji je dugo i posvećeno sakupljao kolekciju poštanskih maraka i razglednica sa motivima ratnih napora i stradanja Srbije. Između ostalog, on je jedan od zaslužnih koji su vratili iz zaborava delo velikog ruskog fotografa i umetnika.

Samson Černov je bio izuzetno interensantna ličnost, čija se sudbina u ključnom dobu njegovog života ispreplela sa ratnim naporima Srbije. On je sa 17 godina pristupio 1905. godine ruskoj vojsci u Rusko-japanskom ratu kao dobrovoljac fotograf. Kao iskusan fotograf časopisa „Novo vreme“ i „Rusko slovo“ sedam godina kasnije dolazi u Srbiju da izveštava o Prvom balkanskom ratu. U to vreme je Černov radio i za pariski „Ilustrasion“, za koji piše tekstove upotpunjene ratnim fotografijama. U to vreme je u Skoplju fotografisao i prve srpske aeroplane.


Naš Prvi svetski rat
28. jula obeleženo je 98 go­di­na od početka Prvog svet­skog rata. U Srbiji on živi u sećanju ljudi, dok je u Rusi­ji izble­deo i gotovo da je iz­brisan iz narodnog sećanja.
U Drugom balkanskom ratu je osim fotografija snimio i ratni dokumentarni film „Bitka na Bregalnici“, a posle povlačenja Bugara snima tragove i posledice bugarskih ratnih zločina nad srbskim civilima i vojnicima. Černov je svoje ratne fotografije izlagao ne samo u Beogradu već i u svetskim metropolama. Njegove izložbe i prigodna predavanja u Londonu i Parizu imali su izuzetan efekat u smislu jačanja simpatija prema Srbiji, koja se našla u ratnim nevoljama i kojoj su podrška i pomoć bili neophodni.

Černov se našao na prvoj liniji fronta već u prvim danima Prvog svetskog rata u Srbiji. Pratio je srpske trupe i bio na licu mesta da snimi borbe i razaranja gradova i naselja. Fotografisao je i obične vojnike-seljake i kralja Petra Prvog, koji je došao na prvu liniju fronta da uzme učešće u odbrani ugrožene otadžbine. Veliki ruski fotograf i umetnik se pokazao i kao veliki požrtvovani ratni drug srpske vojske kada je zajedno sa njom prešao Albaniju. Tada je napravio svoje najbolje i verovatno najpotresnije fotografije Prvog svetskog rata.
 
Dragutin Matić nije znao za svoj portret koji je kroz mnoge listove obišao čitavu planetu, kao što ništa nije znao ni o fotografu koji ga je ovekovečio. Tek pola veka kasnije on je prvi put video sebe na legendarnoj fotografiji i čuo za ime fotografa koji ga je proslavio.


Upravo je Černov autor čuvene fotografije srbskog izviđača Dragutina Matića, koja je obišla svet i postala simbol borbe i otpora jednog malog naroda koji se drznuo da izađe na megdan mnogostruko jačem neprijatelju. Ta fotografija najpoznatijeg srbskog izviđača u istoriji srbskih ratova poznata je i kao „Oko sokolovo“. Zanimljivo je da ratnik sa fotografije nije ni znao za tu fotografiju koja je kroz mnogo listova obišla čitavu planetu, kao što ništa nije znao ni o fotografu koji ga je ovekovečio. Tek pola veka kasnije on je prvi put video sebe na legendarnoj fotografiji i čuo za ime fotografa koji ga je proslavio - Samson.
 
Černov je neprekidno radio na promociji srbskih ratnih napora, čak i kada je njegova otadžbina bila u haosu revolucije. On je neumorno pisao, snimao, slikao na osnovu ratnih fotografija, organizovao izložbe (izlagao je svoje slike u hotelu Aurora u Sankt Peterburgu 1913. godine), držao predavanja u velikim zapadnim metropolama i svojim delovanjem zauvek zadužio Srbiju i srbski narod.

Autor: Ana Radun
Izvor: Ruska reč