Televizijske debate još ne znače ulaz u Belu kuću

Predsednik Barak Obama položio je u svoju predizbornu kasicu u kojoj skuplja poene, poslednje, treće televizijske debate sa njegovim republikanskim suparnikom Mitom Romnijem. Prema podacima Si-en-en, on je prestigao Romnija za 8%. U Si-bi-es razlika iznosi čak 30% u korist Obame. Tako da je na kraju čitave serije predsednik nadoknadio neuspešni prvi susret u etru 3. oktobra. Ali koliko će mu to pomoći da ostane u Beloj kući u drugom mandatu, teško je reći.

Nije spoljna politika, a upravo ona je bila glavna tema u Floridi, ta koja će odrediti izbor Amerike 6. novembra. I u finišu kamapanja će igleda krenuti novom snagom.

Same debate koje su protekle 22. oktobra u Floridi, potvrdile su to što je uvek bilo aksioma svih predizbornih predsedničkih kampanji u SAD: što je bliže konačni datum to biliže centru postaju kandidati. U izjavama Romnija više nije bilo onoga republikanskog radikalizma kojim se odlikovao početak trke.

Rusku temu za vreme debata pokrenuo je već u prvim minutima duela predsednik Obama. On je podsetio Romnija na njegov martovski intervju za Si-en-en, u kojem je republikanac nazvao Rusiju najvećim geopolitičkim neprijateljem SAD:

- Drago mi je, gubernatore, što se priznali da Al-Kaida predstavlja opasnost. Jer pre nekoliko meseci, kada su vas pitali koja je najveća geopolitička opasnost koja stoji pred Amerikom, vi ste rekli da je to Rusija. A ne Al-Kaida. Vi ste tako i rekli – Rusija... Hladni rat, znate li, završen je pre 20 godian. Ali vi, gubernatore, kada se stvar tiče naše spoljne politike, kao da hoćete da uvezete spoljnu politiku 80-ih, isto kao što hoćete da vratite socijalnu politiku 50-ih i ekonomsku politiku 20-ih godina.

Romni je odgovorio da je on nazvao Rusiju geopolitičkim neprijateljom, a ne glavnom pretnjom po bezbednost. I dodao da namerava, u slučaju pobede, čvrsto da brani interese SAD, a ne da obećava Moskvi, kao Obama, više fleksibilnosti.

- Rusija se i dalje bori sa nama u UN. Ponovo. Ja to jasno vidim. Ne planiram da gledam na Rusiju ili mistera Putina kroz ružičaste naočare. I ne planiram da mu govorim da ću posle izbora biti fleksibilniji. Posle izbora on će dobiti više čvrstoće.

Među drugim glavim geopolitičkim temama koje su bile dotaknute u debatama bila je prisutna Sirija, iranski nuklearni problem, odnos prema Izraelu, Kini, mesto SAD u svetu. Čudi,a li u većini spoljnopolitičkih pitanja među kandidatima skoro da nije bilo neslaganja. Prilazi su se razlikovali samo u nijansama, taktici, ali ne u strateškim ciljevima.

Republikantski kandidat, izmđeu ostalog, više nije govorio za vreme susreta: „ako postanem predsednik“. On je isključivo koristio izraz: „kada postanem predsednik“. Romni ima za to šanse. Uoči debata, po podacima anketiranja Vašington posta, šanse za pobedu suparnika su se izjednačile – 475 u odnosu prema 47%.

Stratezi predsedničke kampanje istina tvrde da po već garantovanim glasovima elektora Obama pretiče Romnija. On ima na današnji dan 237 mandata kolegije elektora, a Romni 191. Ukupno u SAD na ovim izborima će glasati 538 elektora – izbori u Americi nisu direktni. Sve će se rešiti u osam neopdredeljenih država. U prvom redu u državi Ohajo, koja će sada biti glavno polje bitke. Ona daje 55 glasova elektora. U istoriji SAD još ni jedan republikanski kandidat nije postao predsednik, ne osvojiviši Ohajo.