Končalovski: jubilej s osvrtom na prošlost

Andrej Končalovski: Pogled u prošlost. Otvarajući festival po takvom nazivom, Moskva se uključuje u proslavu 75-godišnjice čuvenog ruskog filmskog poslenika i 50-godišnjice njegovog stvaralaštva. Ovi jubilarni datumi već se prilično široko obeležavaju u drugim gradovima Rusije, na primer u Peterbrug, u čitavom nizu evropskih zemalja.

Režiser ima iza sebe 25 filmova, snimljenih u Rusiji i u Holivudu, više od 30 scenarija, pozorišnih postavki, prikazanih u raznim zemljama. Nedavnom pozorišnom premijerom odlučio je da započne svoj moskovski festival Andrej Končalovski. To su Čehovljeve Tri sestre – pisca i daramaturga čijem stvaralaštvu se jubilar više puta okretao. Končalovski ima poseban odnos prema ruskom klasiku, koga poredi sa Eshilom i Šekspirom.

- Čehov je za mene kao jedna velika simfonija. Jedna drama može mirno da pređe u drugu. Ideja je u tome da jedni isti glumici u praktično istom dekoru igraju narednu dramu u apsolutno suprotnim karakterima.

Upravo tako, sa jedim istim glumcima i dekorom Končalovski je pre nekoliko godina prikazao u Moskvi dramu Ujka Vanja, a sada Tri sestre. A nove radove na filmu na svom jubileju režiser neće predstaviti. Nije on uzalud nazvao filmski program Pogled u prošlost. Između ostalog, u prošlosti Končalovskog postoji ono čime ne može da se pohvali ni jedan ruski filmski majstor: uspešni rad u Holivudu, saradnja sa takvim zvezdama kao što je Silvestar Stalone, Kurt Rasel, Vupi Goldberg... Neke od zvezda, među njima Džejms Beluši, Arman Asante, Deni Treho, odlaze sada u Moskvu da čestitaju režiseru.

U stvaralačkom životu Končalovskog mnogo je trijumfa i na prestižnim festivalima. Već za debitanski kratkometražni film Dečak i glub, student moskovskog filmskog instituta, Končalovski, dobio je 1961. godine nagradu festivala u Veneciji. A 40 godina kasnije režiser je ponovo dobio nagradu na tom forumu za film Dom glupaka. Za istorijsku epopeju Sibarijada 1979. goidne dobio je Zlatnu palmu u Kanu.

O čemu god da je snimao film Andrej Končalovski – o istoriji ili savremenosti, on je uvek pokušavao da osmisli događaje i postupke ljudi u kulturnom kontekstu. Takav je stvaralački kredo režisera. I sam on formuliše svoj stav na sledeći način:

- Mnogo sam o tome mislio. Znate, kultura je takva reč koja nosi mnogo značenja. Između ostalog, Puškin je kultura. Ali istovremeno, prljavi toalet je takođe odraz kulture. Po meni, kulturom se naziva onaj kompleks bazičnih vrednosti koji određuje čovekovo ponašanje svakog dana. Šta on misli o tome šta se može, a šta ne. Kako on vidi sebe u društvu i u odnosima sa drugim ljudima.

Ruski mentalitet, po mišljenju režisera, zahteva modernizaciju. Između ostalog, Končalovski insistira na vaspistavanju lične odgovornosti, na prevladavanju situacije raspada nacionalnih vrednosti. Koju ulogu u tome može da odigra umetnost?

- Nisam idealista, u tom smislu što ne verujem da umetničko delo može mnogo da promeni. Kada bi bilo tako, bila bi dovoljna Biblija i svi bi bili dobri ljudi. Da, umetnost je neobično važna, zato što u određenom smislu zamenjuje čak molitvu, kada se čovek nalazi u stanju percipiranja predivnog. Ali kako bi zrna nikla, potrebno je plodno tle.

A tlo, oslonac jeste svetska istorija, kultura i klasika. Sa osvrtom na Čehova i sopstvenu prošlost. Tako Andrej Končalovski predlaže da se živi.