Hoće li Rusija uspeti da nahrani Kinu?

Rusija se nada da će proširiti geografiju izvoza žita zahvaljujući Kini. Prema saopštenjima ruske štampe sa isporukama u tu zemlju moglo bi se početi već sledeće godine. Eksperti smatraju da bi ruski izvoznici mogli naići na prepreku kao što je nepostojanje infrastrukture. Osim toga Kina ubrzanim tempom povećava sopstvenu proizvodnju žita.

Mnogo je zemalja koje nemaju izlaz na kinesko tržište žitarica, koje je zatvoreno krajem 90-ih. Kinezi nisu bili zadovoljni kvalitetom proizvoda koji su im isporučivani. U partijama žitarica pronađene su bolesti koje su onemogućile njihovo korišćenje u privredi. Ovih dana mediji su javili, pozivajući se na predstavnika Rusije u Kini Sergeja Ciplakova, da su pregovori o ukidanju zabrane u završnoj fazi.

Kinesko tržište je zalogaj koji bi svako poželeo. Ubrzani ekonomski razvoj doveo je do povećanja potrošnje hrane u toj zemlji. Žito je, kao što je poznato, osnov lanca ishrane. Kina trenutno kupuje žito i kukuruz u Kanadi i SAD. Ali je zemlja zainteresovana za diversifekaciju isporuka, što je iskoristio Kazahstan, koji je počeo sa probnim isporukama u Kinu.

Rusija uglavnom izvozi žito u Severnu Afriku i na Bliski istok. Ali je rukovodstvo Rusije više puta napomenulo da Pacifički obruč posmatra kao novo perspektivno tržište za izvoz žita. Analitičar kompanije Rusagrotrans Igor Pavenski smatra da logistički problemi čine da kineski projekat postane daleko manje privlačan iz komercijalnog aspekta:

- Region je kao takav vrlo interesantan: brzo se razvija. Ali je daleko i teško je raditi sa njim. Proizvodnja je daleko od luka, zasada nema luka i dobrih terminala. Naš proizvod bi teško mogao biti konkurentan zbog svog kvaliteta. U Sibiru je mala proizvodnja stočnih žitarica koje su potrebne. Ako bi izvoz krenuo, radilo bi se o malim količinama i ne bi uskoro postao veći.

Ekspert naglašava da se o izlasku na tržište Pacifičkog obruča govori već dugo, ali zasada nema većeg napretka u tom smeru. Za ozbiljan nastup na tržištu Dalekog istoka potrebna su velika ulaganja. U isto vreme, predsednik Ruskog udruženja za žitarice Arkadij Zločevski je ubeđen da zemlja ima dovoljnu infrastrukturu za efikasne isporuke u Kinu. Ipak, u ovoj poljoprivrednoj sezoni to nije aktuelno. Zbog slabog prinosa žita cene na ruskom tržištu su više od onih na svetskom:

- Proizvodimo dovoljne količine žita u Sibiru, pre svega u Altajskoj pokrajini, odakle bi se moglo dopremati. Postoje prelazi na granici sa Mongolijom, preko njene teritorije mogle bi se organizovati isporuke u Kinu. Ali, ove sezone žito je slabo uspelo u Sibiru, u Altajskoj pokrajini, zato jedan takav zadatak ne bi bio adekvatan.

Izvoz je moguće organizovati, pod uslovom dobrog prinosa. Glavna teškoća jeste ta da su kineske vlasti svesne dimenzija mogućeg problema nedostatka hrane i ulažu velike napore u njegovo rešavanje. Prema rečima Arkadija Zločevskog Kina je već sada ne samo najveći potrošač nego i najveći proizvođač žitarica.

„Ako im pođe za rukom da ostvare svoje planove proizvodnje žita, mogli bi se naći u situaciji viška proizvodnje i postati izvoznik. Kinezi su sebi postavili zadatak da do 2015. godine uvedu proizvodnju genetski modifikovanog žita, koje će omogućiti ublažavanje klimatskih rizika, koji u velikoj meri smanjuju prinos žita u Kini. Ako uspeju u tome, moguće je da će se to tržište za nas zatvoriti.“

Naravno da se Pacifički obruč ne ograničava na Kinu. Najveći uvoznici žitarica su Japan i Koreja. Na trećem i četvrtom mestu su Tajvan i Vijetnam. Ali predsednik Ruskog udruženja za žitarice smatra da će Afrika i Bliski istok i narednih godina ostati glavni klijenti ruskih proizvođača.