Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi o novim evropskim realijama

Pre 20 godina stupio je na snagu Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. ali njegova priprema i ratifikacija desili su se mnogo ranije. U ona vreme kada su na kontinentu postojali Sovjetski Savez i Varšavski ugovor, koji je objedinjavao socijalističke zemlje, njima se, kao što se zna, suprotstavljao blok NATO-a.

Od tada se geopolitička situacija kardinalno promenila. Bivše zemlje Varšavskog ugovora modernizuju armije već po NATO standardima. Međutim u pogledu Rusije i dalje se nudi zastareli pravilnik kontrole naoružanja.

Sporazum je ograničio broj tenkova, artiljerije, bojevih aviona i druge tehnike duž linije dodira vojno-političkih blokova. Sve to se činilo kako bi se isključila mogućnost izenadnog napada i vođenja masovnih ofanzivnih dejstava na kontinentu.

U decembru 2007. godine Rusija je obustavila svoje učešće u ugovoru. Pri tome posle nekoliko pokušaja da unese u njega izemene u skladu sa realnošću. Ali zemlje NATO-a su odbijale da ratifikuju adaptirani dokument. Međutim zemlje Baltika koje su stupile u NATO nisu se pridružile ugovoru. Nastala je apsurdna situacija. Oficiri Litvanije, Letonije i Estonije u sastavu NATO inspekcija mogli su da dođu, na primer u Kaljiningradsku oblast i da proveravaju postojanje teškog naoružanja. A ruski oficiri nisu mogli da vrše uzvratnu posetu. Zatim su se formirale nove države na Balkanu, gde sada postoje baze zemalja alijanse, podseća odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin.

- Sve se promenilo i ovaj ugovor se ne može vratiti. Tim pre ako na Zapadu ne priznaju postojanje Abhazije i Južne Osetije kao samostalnih država u Evropi. Danas se ne može sklopiti novi sporazum zbog američkog taktičkog nuklearnog naoružanja koje je van Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. A u Rusiji nema takvog oružja na tuđim teritorijama. Zato je mnogo prepreka za sklapanje novog ugovora koji ne bi bio način pritiska Zapada na Rusiju.

Po mišljenju eksperata, novi ugovor treba ne samo da uzima u obzir broj tenkova i topova, već i američke sisteme PRO Idžis za brodove koji će biti bazirani u Sredozemnom, Baltičkim ili Norveškom moru. I za slične sisteme koji treba da budu postavljeni u Poljskoj, Rumuniji i drugim evropskim zemljama. Između ostalog treba uzeti u obzir i to da realne opasnosti od napada na neku državu Severnoatlantske alijanse u Evropi prosto nema.