Klub ambasadora „Glasa Rusije“ o perspektivama integracije

Ukrajina je zainteresovana za Carinsku uniju, ali neće moći da učini izbor u skorije vreme, rekao je ambasador Ukrajine u Rusiji Vladimir Jelčenko. Perspektive evroazijske saradnje, izazovi i problemi sa kojima se suočava region bili su teme treće sednice Kluba Ambasadora „Glasa Rusije“.

Integracijski procesi su neophodni za ekonomski razvoj. To je put kojim se danas kreću zemlje evroazijskog regiona. Na ovom podneblju već postoji Carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana i Jedinstveni ekonomski prostor. Osam zemalja: Jermenija, Belorusija, Rusija, Ukrajina, Kazahstan, Moldavija, Kirgistan i Tadžikistan, potpisalo je ugovor o zoni slobodne trgovine ZND. Ali, Kirgistan i Tadžikistan još uvek ratifikovali taj ugovor. Prvi zamenik ministra inostranih poslova Rusije Andrej Denisov smatra da ima razloga za očekivanja da će se to dogoditi do kraja godine:

-  Za nas je od velikog značaja potpisani ugovor o zoni slobodne trgovine u okviru ZND. Veći deo zemalja, uključujući skoro sve zemlje koje su prisutne ovde, već je ispunio unutrašnje državne postupke koji su neophodni da bi ugovor stupio na snagu. Računamo da će i ostale države koje su potpisale ugovor završiti te postupke do kraja godine. Očekujemo da će ugovor učiniti da trgovinsko-ekonomski odnosi na prostoru ZND postati transparentni i predvidljivi.

Carinska unija već ima dosta rezultata koje može pokazati kao pozitivne efekte integracije: za godinu i po dana koliko postoji promet roba između Belorusije, Kazahstana i Rusije porastao je skoro za 40 odsto. Od tog rasta direktno zavisi otvaranje novih radnih mesta. Pošto je prokomentarisao uspehe Carinske unije, Andrej Denisov je rekao da njene članice nemaju nameru da se zadovolje rezultatima koji su već postignuti:

- Zona slobodne trgovine je prostor koji nastaje kada se nekoliko država dogovori o ukidanju carina i prepreka za robe koje se međusobno razmenjuju. Carinska unija je jedan viši stepen unifikacije trgovinske politike, pri čemu se formira zajednička carinska „ograda“ oko cele teritorije tih zemalja. Sledeći korak jeste Jedinstveni ekonomski prostor. To je realizacija načela „četiri slobode“, a to su sloboda kretanja roba, kapitala odnosno investicija, usluga i radne snage. Carinska unija važi samo za trgovinu robama. Jedan viši stepen integracije koji možemo videti na primeru EU jeste organizacija regionalne i ekonomske integracije. Očekuje nas još dosta posla pre nego što ćemo moći da postignemo taj oblik integracije. Ali, to jeste cilj koji smo sebi postavili.

Integracijske strukture su otvorene za druge države koje bi mogle postati njihove članice. U toku su pregovori sa Kirgistanom i Tadžikistanom. Nikome se ne nameće izbor da li da se ugleda na Evropu ili na Aziju – na Evropsku ili pak Carinsku uniju. Iz ovog aspekta, učesnike i novinare zanimalo je da čuju stav Ukrajine. Zajedničko tržište Carinske unije danas čini 170 miliona ljudi. U slučaju da mu se Ukjrajina pridruži, prešlo bi granicu od 200 miliona ljudi. Ukrajinski eksperti trenutno procenjuju momentalne i dugoročne prednosti i nedostatke pristupanja EU i CU, objasnio je ambasador Ukrajine u Rusiji Vladimir Jelčenko. Uostalom i sada se može doći do zaključka: Kijev neće moći da ocbije ni jednu ni drugu opciju.

- Zbog geografskog položaja Ukrajine nikada nećemo moći da izaberemo samo jednu opciju. Pre pet godina naš trgovinski promet sa EU bio je veći od prometa sa svim zemljama ZND. Danas je situacija obrnuta: oko 43 odsto čine Rusija, Belorusija i Kazahstan. Nekih 90 odsto tog broja čini trgovina sa Rusijom. Udeo trgovine sa zemljama Evropske Unije sada je manji od 30 odsto. Pri tome, prvi broj je u porastu dok je onaj drugi u opadanju. Ali ne bismo smeli zaboraviti da živimo u uslovima ekonomske krize.

Ukrajina je zainteresovana za jedan model saradnje i sa EU i sa CU koja bi za nju bila jednako pogodna. Jelčenko kaže da se njegova zemlja nada da će za sebe naći mesto „i u jednoj i u drugoj uniji“.

Za 2015. godinu planirano je pokretanje Evroazijske ekonomske unije. Očekuje nas veliki posao na području unifikacije pravila. Ali eksperti iz Rusije, Belorusije i Kazahstana smatraju da nema direktnih izazova koji bi mogli sprečiti te ambiciozne ekonomske planove. Uz to, za tri godine broj članica unije mogao bi biti puno veći. Andrej Denisov je rekao da je integracija jedan pokušaj obnavljanja onog pozitinog što je postojalo dok smo činili jedinstveni narodno-privredni kompleks.