Protokol iz Kjota: prvi rezultati

Protokol iz Kjota slavi 5 godina postojanja, 31. decembra se završava period dejstva ovog dokumenta. Njegov je zadatak bio da se globalno apeluje na snižavanje emitovanja štetnih gasova u atmosferu Zemlje. Do danas nije došlo do formiranja ujednačenih zajedničkih stavova po ovom pitanju. Mnoge zemlje učesnice ovih pregovora nisu odlučile da li će se i dalje pridržavati pravila ovog protokola. U skladu sa koncepcijom koja je usvojena 2011. godine, novi sporazum bi trebalo da stupi na snagu 2020. godine.

Projekat je bio osmišljen tako da ekološki regioni dobijaju materijalne pogodnosti. U opštim crtama shema izgleda ovako: na svaku oblast dolazi određena količina dozvoljene emisije gasova u atmosferu. A neiskorišćene kvote se mogu, faktički prodavati drugim regionima.

Dogovor je bio iniciran, u prvom redu, od strane EU i Japana. Oni su se pozvali na reči ekologa koji su uveravali da će se na Zemlji za 100 godina kardinalno izmeniti klimatski uslovi.

Tokom prošlih 5 godina, zemlje potpisnice su smanjile emisiju štetnih gasova za 5 %. Zaštitnici protokla se pozivaju na ove, po njihovom mišljenju, visoke i dobre rezultate i nastoje da dođe do produžetka projekta. Skeptici utvrđuju da se pak situacija izmenila zbog promena na geopolitičkom nivou. Radi se o raspadu SSSR, transformaciji ekonomije na postsovjetskom prostoru, kao i smanjenju proizvodnje do koje je došlo zbog ekonomske krize 2008.godine. Govori predstavnik Programa razvoja UN u Rusiji Aleksandar Averčenkov:

- Rusija je od 1990. godine smanjila emisiju za 30% od nivoa emisije do 90.godine. Da, to je bilo zahvaljujući sniženju nivoa prozvodnje i izmeni strukture industrije tokom 90-tih godina. Ali, to su mere koje u okvirima klimtske politike smanjile i opasnost po klimu. I Rusija je bezuslovno lider ispunjavanja obaveza među ovim zemaljama.

Postoji i druga tačka gledišta: globalno zagrevanje ne postoji uopšte. Svake godine Komisija koja se bavi pitanjima životne sredine UN demonstriraju da postoji rast tempretaure od početka 90-tih godina prošlog veka. Za poslednju deceniju pokazatelji se nisu menjali. To jest, antropogeni – ljudski faktor uticaja na klimu nije ustanovljen. A zo znači da Protokol iz Kjota- to je komercijalni projekat, zaključuje direktor kompanije „Metaproces“ Kiril Ljats:

- Mnogi strušnjaci su ukazali da je navodna povezanost štetnih gasova sa klimatskim promenama samo zaglupljivanje ljudi, što je potvrdio bivši potpredsednik SAD Albert Gor. Neko je tada smislio ovaj komercijalni instrument. Neki su se na osnovu toga, naravno, obogatili.

Na dvevnom redu - je dalja sudbina Protokola iz Kjota. Stručnjaci imaju različite stavove i smatraju da realizacija projekta gubi smisao bez učešća industrijskih giganata kao što su Kina, SAD, Indija i drugi.