Čovek i priroda: suprotna strana razvoja

Šta će biti sa planetom za vek ili čak i ranije? Ovo pitanje sve češće postavljaju naučnici i obični ljudi. Poplave, uragani, suše postale su pravi bič čitavih zemalja i kontinenata. Pri tome samo u poslednjih 20 godina dejstvo radijacije u svetu – pokazatelj efekta globalnog zagrevanja – skočilo je za trećinu pod uticajem izduvnih gasova. Uzrok tome je postala burna ekonomska delatnost čoveka. Takav zaključak sadrži bilten Svetske meteorološke organizacije. I on ne uliva optimizam.

Zagrevanje je omiljena tema skeptika koji predviđaju Zemlji i njenim stanovnicima mračnu budućnost. Često je u njihovim apokaliptičnim prognozama više pretnji nego što ih ima u stvari. Nepovratne klimatske promene siže su mnogobrojnih holivudskih trilera koji ako među publikom ne seju paniku, onda ulivaju osećaj nadozaleće katastrofe. Prema istraživanju Svetske meteorološke organizacije, koncentracija izduvnih gasova u atmosferi Zemlje dostigla je najviši nivo od predindustrijske epohe, koja je završena 1750. godine.

Šef organizacije Mišel Žaro konstatuje: Milijarde dodatnih tona ugljen-dioksida će ostati u atmosferi vekovima, dovodeći do daljeg zagrevanja i negativnog dejstva na sve aspekte života na Zemlji. Samo poslednjih nedelja pojavilo se nekoliko istraživanja o čovekovom uticaju na klimu, saopštio je za Glas Rusije rukovodilac programa Klima i energetika Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Ne samo strukture UN, već i Svetska banka došli su do zaključka o delovanju antropogenog faktora na prirodu. Pri tome prognoza Svetske banke je najoštrija. U njoj se govori da se sve promene dešavaju aktivnije nego što se pretpostavljalo u drugim prognozama, tačnije skok temperature za 2 stepena do sredine veka. Reč je u stvarnosti o povećanju za 4 stepena. I to će uticati na katastrofalni način na ekonomiju i razvoj svih zemalja. Šta može da se učini? Pre svega da se smanji izbacivanje ugljen-dioksida koji dospeva u atmosferu u ogromnoj količini prilikom sagorevanja bilo kog sirovinskog goriva. Sve zemlje treba da usvoje strožije obaveze za smanjenje zagađenja.

Treba istaći da je ovoj temi posvećen međudržavni Kjotski protokol, čiji rok ističe u decembru. Ipak za produživanje ovog sporazuma ne zalažu se ni iz daleka sve zemlje. Šta više, na primer, Kanada je istupila iz njega, a SAD iako su protokol potpisale, nisu ga rafitikovale. Nekoliko država uošte je ignorisalo ovu inicijativu do samog početka. Zato njegova dalja sudbina ostaje vrlo maglovita.

U međuvremenu broj anomalnih pojava raste geometrijskom progresijom, istakao je savetnik Ruske akademije nauka Aleksej Jablokov.

- Samo u Rusiji one su se dvostruko uvećale u poslednjih 15 godina. Naravno, ne spada sve u antropogeni uticaj, ali većina od njih posredno je vezana za čovekovu delatnost. Logično je izvesti zaključak da će frekvencija i snaga anomalnih pojava rasti, kao i šteta od njih. Jer, na primer, zbog povećanja temperature svake godine se povećava i nivo Svetskog mora. Ako za sto godina on poraste za metar, to će se za ostrvske države pretvoriti u trageidju.

U suštini, pred čovečanstvom je dilema: kako da se razvija i osigura sebe energijom, ne nanoseći nepopravljivu štetu prirodi? Za sada se pitanje ne rešava u njenu korist. I izgleda u doglednoj budućnosti radikalna promena koncepcije razvoja se ne predviđa. Jer eksploatacija nafte i gasa raste, razvija se nuklearna industrija, a alaternativna energetika je još vrlo slaba. Tako da su mogući za nekoliko decenija ratovi država za teritorije i uticaj će biti rudiment istorije, a stanovništvo planete će morati da se konsoliduje u elementarnoj borbi za preživljavanje čovečanstva kao vrste. Neki naučnici su ubeđeni da je već sada neophodno uvoditi antirkizno upravljanje biosferom. Inače će biti kasno.