„Sedov“: četiri dana u tropskom raju

Put oko sveta ruske jahte „Sedov“ se nastavlja. Četiri srećna dana u tropskom raju na ostrvu Tahiti, posle jednomesečne plovidbe po Tihom okeanu, predstavljali su za mornare svojevrsnu nagradu. Iz luke Papete Sedov je krenuo ka obalama Samoe.

Osećanje dugoočekivanog raspusta i raspoloženje karakteristično za plažu pojavilo se kod studenata i cele posade, pre nego što je brod stigao u prestonicu Tahitija – Papete. Kapetan broda Nikolaj Zorčenko je za Glas Rusije rekao da je prvo vetar konačno utihnuo. Tim povodom je komanda jahte izvela vežbe evakuacije ili „napuštanja broda“ – na pomorskom jeziku.

- Zamislite okean plus 27 stepeni, i nas dvesta, glavom u vodu, sa desne strane broda. Hvala Bogu, glave su čitave i vode je bilo za sve. Podsećam, napuštanje broda - to je vežba. One ne smeju da budu nesinhronizovane. Tim od 20 ljudi, svi oblače prsluke za spasavanje – to je sličnost sa padobranstvom. Ali padobranci, ako se nešto dogodi lome noge, a nama će glava biti odsečena, ako pogrešno upotrebimo prsluk. Sa palube, sa visine od četiri metra, po 20 ljudi odlazi u vodu. Otplovili su na bezbedno rstojanje, a zatim na konopac i merdevine, pa na vrh. Talasi metar visoki zahvatili su merdevine, a kada se talasi popenju na metar, treba se uozbiljiti. Nikoga nismo izgubili, svi su živi i zdravi.

Odskočili su, a u šest ujutru novi doživljaji. Daleko o otadžbine, kraj obala Tahitija, ruska jahta „Sedov“ srela se sa zemljakom.

„Jahta sa ruskom zastavom. Moskovska jahta „Delta“: nautičar Andrej sa suprugom Natašom i njihov drug Boris, koji je pre dve godine putovao na Sedovu, sada su na putu oko sveta. Iz Moskve su prešli u Sankt Peterburg, prošli Evropu, presekli Panamski kanal i došli ovde.

U luku Papete su stigli zajedno. Tahiti je jednostavno očarao mornare. Zelenilo, palme, plavetnilo: verovatno treba biti Po Gogen, da bi čovek umeo da opiše svu tu lepotu, kaže Nikolaj Zorčenko.

- Ako postoji raj na zemlji, to je Tahiti. A srce tog raja je Papete. Prelepo letovalište, za nas je centralna stanica, velika jahta je usidrena u pešačkoj zoni priobalja. Ovo je izazvalo takvu pometnju, da su ljudi zaboravili na sunčanje. Odmah smo otvorili prolaz za posetioce. Tahićani su ljudi radoznali. Kažu ako negde postoji drvo i jedan čovek se zagleda u njega – ceo grad će se zaustaviti i pitati kakvo je to drvo. A otvoreni prolaz! Ukupno, prvog dana, posetilo nas je oko 200 000 ljudi. Tahićani su druželjubivi, lepi, i ponavljam radoznali....

Posada Sedova nije čekala zvanično dan otvorenih prilaza, nego je pustila Tahićane na brod odmah. A već narednog dana pimili su visoke goste, visokog komesara Francuske za poslove Francuske Polinezije i admirala komandanta Tihooekanske flote Francuske.

Iznenađujuće je da su obe žene – i komesar i admiral. Došle su sa muževima, sa ministrima. Priredili smo im malu ekskurziju, prijem. Admiral je nedavno bila u Peterburgu – komandovala je grupom brodova, ima vrlo tople i lepe uspomene na grad, peterburšku javnost. Sledeće godine planira sa grupom brodova u Vladivostok. A za mene je rodni Vladivostok, razumljivo, najinteresantnija tema. 

Oslobođeni dežurstva mornari, su se međutim, sasvim predali radostima odmora na plaži. Za Tahićane je tih dana poseban plezir bio da se prskaju ispred „Sedova“.

Narednog dana u pet sati posle podne „Sedov“ je napustio Papete. U Moskvi je u to vreme bilo sedam sati ujutru i novi dan – 29- novembar. Da isprate brod skupili su se skoro svi stanovnici grada Papete. Posada Sedova se nada da će do glavnog grada Samoe stići na jedrima – motore ne žele da uključe, naglasio je kapetan. Sa jedrima je daleko interesantnije.