Evropa u traganju za korenima

U četvrtak u Dablinu se otvarilo dvodnevno zasedanje Saveta ministara inostranih poslova zemalja članica OEBS-a. U njemu učestvouje ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. U prvi plan sastanka će izbiti ne finansijsko-ekonomski problemi, već stanje društveno-političke duhovne klime u Evropi. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.

Poslednjih meseci u evropskim zemljama opasno je povećan stepen međunacionalnih i međukonfesionalnih protivrečnosti. U tom kontekstu pojedine države i čak vlasti konkretnih gradova pokušavaju da deluju samostalno. Jedni – kao u Francuskoj – vide rešenje problema u regulisanju priliva i legalizaciji migranata. Drugi- u Nemačkoj ili skandinavskim zemljama, nisu protiv toga da izađu u susret radikalnim krugovima. A uposlednje se mogu ubrojati kako lokalne muslimanske organizacije, tako i domaći nacionalisti. Jedan od razloga slične sitaucije predstavljaju unutrašnji procesi koji se dovijaju u samom evropskom društvu na društveno-političkom nivou i u sferi ideologije – podsetio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert ruskog Instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Saltinov.

- Trenutno je u toku proces postepene fragmentacije evropskih društava koja su se u epohi Novog vremena formirala kao nacionalne države. Napetost u evropskom društvu je posledica dve pojave. Sa jedne strane to je globalizacija i masovno premeštanje radne snage, masovna migracija u evropskim zemljama. Sa druge, postoje osnove da se govori o pogrešnosti politike multikulturalizma.

Došlo je do toga da je čak predlog Rusije da se na Generalnoj skupštini UN postavi pitanje zabrane preporoda, propagande i glorifikacije nacizma naišao na negodovanje pristalica jednostanog razmevanja tolerancije i multikulturalizma. Predstavnik Norveške izjavio je o štetnosti sličnih zabrana, pošto one ometaju potencijalne „brejvike“ da se iskažu i samitm tim izbace negativnu energiju. Većinom glasova delegata rezolucija je bila usvojena. Ali ideja povlađivanja radikalnim nacionalistima svih boja kao najmanjem zlu očigledno pušta sve dublje korene na evropskom kontinentu.

Apoteoza je bila odluka EU da preda pravoslavne manastire Kosova na čuvanje lokalnoj policiji, formiranoj uglavnom od kosovskih Albanaca. U šta ova odluka može da se pretvori u uslovima srbsko-albanskog i pravoslavno-muslimanskog sukoba u pokrajini, nije teško pogoditi. Tim pre ako se uzme u obzir da upravo na Kosovu sukob različitih etno-konfesionalnih modela i kultura je stekao najžešći karakter u Evropi, istakao je u razgovoru za Glas Rusije eksperti Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

- Upornost Srba po pitanju Kosova nije slučajna. Ona u prvom redu ima moralno-psihološku osnovu i vezana je sa njihovom moralnom uvredom kao naroda. Srbi to vrlo teško preživljavaju. Odatle i proističe tako žestok sukob po datom pitanju. A EU, OEBS i druge međunarodne organizacije nemaju baš predstavu o ozbiljnosti nastale situacije. Oni često ignorišu interese Srba. Mada Srbija i kosovski Srbi po pitanju Kosova brane upravo evropske pravne i civilizacijske interese i vredosti.

Evo zašto je Rusija predložila da se na nivou OEBS-a postave pitanja očuvanja evropskih hrišćanskih vrednosti i religioznog genocida. Prema svedočenju ministra inostranih poslov Sergeja Lavrova, tema gubitka hrišćanskih korena za evropljane dotiče se u okviru tekućih kontakata u okviru OEBS-a. Ipak to nije dovoljno. Važno je pokrenuti dijalog i na osnovu činjenica započeti diskusiju u toku koje svako treba da predstavi svoje argumente.