Kjoto kroji kapu Rusiji

Kjotski protokol nije opravdao očekivanja Rusije. Na 18. konferenciji OUN o klimi data je izjava da RF neće prihvatiti na sebe obaveze za drugi period važenja projekta. Za pet godina postojanja sporazuma sve zemlje-članice su uspele da smanje količinu emitovanja gasa po sistemu staklene bašte u atmosferu, a neko je na tome čak zaradio i novac. Zašto
„Kjoto“ Moskvi više nije zanimljiv?

Rusija je Kjotski protokol potpisala u martu 1999. godine, ali ga je ratifikovala tek 5 godina kasnije. S čime je to povezano za „Glasu Rusije“ je nešto rekao direktor Instituta za globalnu klimu i ekologiju Jurij Izrael:

- Protokol je ratifikovan isključivo zbog političkih razloga. Između ostalog, time je bio uslovljen ulazak u STO. Da nismo ratifikovali Kjotski protokol on ne bi mogao da stupi na snagu, zato što su se tamo zbirali poeni. A poenima su se smatrali izduvni gasovi koje emituju sve zemlje i trebalo je prikupiti 55% svih zemalja iz spiska br. 1 protokola. Bez RF i bez SAD to se ne bi ostvarilo.

Po dogovorima iz 2005. godine Rusija je po količin gasa po sistemu staklene bašte trebalo da ostane na nivou iz 1990. godine u prvom periodu važenja protokola. Ovo je obećavalo veliku korist, jer je poslednja godina postojanja SSSR bila vreme aktivne proizvodnje izduvnih gasova. A posle raspada Sovjetskog Saveza postalo je jasno da se Rusija u skorije vreme neće približiti nivou emitovanja izduvnih gasova svih republika.

Nakon pet godina rada u okviru protokola stručnjaci nisu došli do nedvosmislenih zaključaka. S jedne strane, količina izduvnih gasova se smanjila, prodaja kvota je popunila budžet, ali najavljene količine nisu bile realizovane, ističe rukovodilac energetskog programa „Grinpis Rusije“ Vladimir Čuprov:

- Nažalost, Rusija nije među zemljama koje su maksimalno iskoristile uslove Kjotskog protokola. U suštini, kupili smo veoma skupu kartu za voz kojim nismo otputovali.

Po ocenama drugih stručnjaka u okviru ugovora Rusija je uspela da primeni tehnologije za uštedu energije i da iskoristi obnovljive izvore energije. Trećina projekata realizovanih uz pomoć KP vezana je za sferu nafte i gasa i za projekte za utilicaziju pratećeg gasa. Samo učestvovanje u protokolu pomoglo je da se reše ovi problemi, smatra konsultant predstavništva Programa razvoja OUN u Rusiji Aleksandar Averčenkov:

- Naše kompanije treba da dobiju na stotine miliona, možda čak i milijardu dolara za ostvareno smanjenje. Zato nije istinakad se kaže da od Kjotskog protokola ništa nismo dobili. Rusija je dobro realizovala ovaj projekat. Dala je doprinos rešavanju klimatskog problema i dobila je nova organizaciona rešenja, nove tehnologije. To je bila i ekonomski i ekološki opravdana delatnost.

Japan i Kanada su već odbili da poštuju obaveze KP od 2013. do 2020. godine (drugi period). Rusija će uzeti pauzu u „Kjotu“ do 2020. godine. Za osam godina na smenu KP će doći novi sporazum. To ne znači da RF istupa iz protokola, već se ima u vidu odricanje od svih pogodnosti: kvota, mogućnosti realizacije i verifikacije projekata. Osim toga Ministarstvo prirode priprema svoj plan za smanjenje emitovanja gasa po sistemu staklene bašte u atmosferu za narednih sedam godina.