Denis Kolundžija – O BLOGU I NOVINARSTVU

1. Kako društvene mreže menjanju naš pogled na svet?

Svet, geografski gledano, zahvaljujući društvenim mrežama i informacijama koje se na njima dele, nikada nam nije bio bliži. Istovremeno, društvene mreže su počele da iskrivljuju naš “pogled na svet” – informacije se, I previše rekao bih, uzimaju zdravo za gotovo; ne toliko zbog toga što se smatra da te informacije nije potrebno verifikovati, već prevashodno iz komformizma I lenjosti. Otuda smo I imali nemali broj slučajeva da su čak I eminente svetske medijske kuće objavljivale potpuno netačne informacije, ali I da su se raznorazni hoaxovi brzinom munje širili mrežama. Svet je, iz vizure korisnika mreža, postao mesto u kome više nema potrebe za dozom skepse prema svemu sa čim dolazimo u dodir.

2. U Srbiji je Blog kao forma sve popularniji – da li kod nas Blog može imati popularnost kao klasični mediji?
Blog s “užom specijalizacijom”, s relevantnim, pouzdanim I informativnim sadržajem može da pridobije veliku publiku, čak I da bude rado citiran u tzv. klasičnim medijima. To je uspelo SCOTUSblogu u SAD, blogu koji prati rad Vrhovnog suda SAD I kojeg često s uživanjem čitam. Sličnih blogovi po užoj specijalizaciji ima I u Srbiji, a jedan od njih se sve češće citira u medijima. Dakle, postaje relevantan. I to je zapravo ključ da bi blogovi uopšte mogli da postanu konkurentni klasičnim medijima.

3. Twitter – fenomen u Srbiji?
Nesporno je da je u protekle dve godine Tviter doživeo svojevrsni bum u Srbiji I to je očito u porastu broja korisnika. Taj bum pratila je njegova demistifikacija u javnosti, za šta su zaslužni, ili “zaslužni”, klasični mediji kroz pravljenja vesti od tvitova poznatih pevača ili političara. Mediji u Srbiji samo što ne uskliknu s ljubavlju Tviteru: pa gde si ti bio do sada?! Tviter, međutim, nije samo mesto gde se priča, već I gde se sluša, dakle – komunicira. Ono što je mnogim političarima u svetu od I te kako velike koristi, naši, pak, verovatno smatraju opasnošću, te se interakcije s tviterašima poslovično klone.

4. Koliko je Srbija zaista daleko od EU?
Svako članstvo u ma kojoj organizaciji podrazumeva set uslova koje aspirant na članstvo mora da ispuni. Oni nisu ni blagi, ni strogi, ni prema jednim ovakvi, a prema drugima ovakvi, već su upravo to – uslovi. Brzina približavanja Srbije EU zavisi od toga koliko smo spremni da uslove za članstvo ispunjavamo. A ta spremnost je neretko tesno skopčana sa svešću o cilju ili ciljevima puta : u slučaju EU, zašto mislimo da nam je tamo mesti, šta kao društvo i država možemo da joj pružimo, a šta od nje da dobijemo.

5. Vaši budući planovi?

Veoma se radujem početku priprema za snimanje novog dokumentarnog serijala, koji će analizirati pozadinu političkih konflikata sa Vojvodinom tokom poslednjih bezmalo 100 godina. Ako sve bude išlo po planu, serijal od četiri, ili možda pet epizoda biće emitovan pri kraju 2013. godine.