Klintonova hoće da uništi SSSR

„Gušenje opozicionog raspoloženja u zemljama Istočne Evrope i Srednje Azije može dovesti do nove ‘sovjetizacije’ tih država“, izjavila je državna sekretarka SAD Hilari Klinton. Ona je sebi dala toliku slobodu samo nekoliko časova posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom u Dablinu. Doduše, bio je to njen oproštajni susret.

Ruska strana je odmah odgovorila. Aleksandar Gruško, stalni predstavnik RF pri NATO-u, uveren je da izjave SAD o tome kako Rusija teži ka „resovjetizaciji“ postsovjetskog prostora ne odgovaraju realnim procesima koji se odvijaju u regionu.

Ranije se državna sekretarka uzdržavala od tako oštrih poruka Rusiji i njenim saveznicima. Međutim, u poslednje vreme se situacija iz korena promenila. Sada ona daje sebi slobodu da govori praktično sve što misli, sve što se „nakupilo“, sve što od nje žele da čuju mladi američki „jastrebovi“ koji još nemaju iskustva u međunarodnim odnosima.

Vašington bi, naravno, želeo da sve zemlje sveta igraju isključivo kako on svira, da se svi klanjaju moćnom američkom oružju i da pokorno prihvataju sve njegove odluke. Ali u svetu ima mnogo zemalja koje nemaju nameru da budu američki vazali. Pojedine države na našoj planeti i dalje vode svoju sopstvenu spoljnu politiku, koja ne zavisi od Bele kuće.

Treba imati razumevanja za državnu sekretarku. Ona već nekoliko meseci pakuje kofere. Očekuje se da će Klintonova u januaru napustiti svoj visoki položaj. Prema tome, ona sada može da govori, komentariše i osuđuje koliko joj duša želi. Ali ništa drugo i ne može da se očekuje od „ćopave patke“ (Lame duck), kako u Americi zovu odlazećeg političara.

Pa ipak, ona je još uvek na funkciji državnog sekretara SAD. Kad ona nešto kaže, to još uvek nisu samo emocije obične Amerikanke. Njena izjava je zvanična pozicija Vašingtona, koja je u Moskvi svakako zapažena. To znači da će njene reči imati neposredan uticaj na nivo i kvalitet rusko-američkih odnosa. Ma koliko Amerika želela da se pokaže kao da ne zavisi od Rusije, ipak bi se vašingtonski političari mogli prisetiti da svet postaje sve „manji“, a dodirnih tačaka je sve više.

„Rusija, pre svega, nikome ništa ne nameće“, objasnio je Aleksandar Gruško. „Ali mi polazimo od toga da svaka država može biti zainteresovana za korišćenje svih potencijala saradnje sa svojim susedima. Mi u poslednje vreme investiramo u integracione procese, i to ne doživljavamo kao protivtežu opštim tendencijama globalizacije. Što se tiče tvrdnji o ‘sovjetizaciji’ i ‘resovjetizaciji’, taj kliše apsolutno ne odgovara realnim procesima koji se danas odvijaju na postsovjetskom prostoru“.

Vladislav Vorobjov,