Deseti član kosmičkog kluba

Uspešno lansiranje severnokorejske rakete-nosača «Unha-3» 12. decembra 2012. godine postalo je vest broj jedan. Čak je ostala nezapažena i vest o tome da su 11. decembra Sjedinjene Države po treći pust lansirale bespilotnu eksperimentalnu letelicu H-37V (misija OTV-3, skraćeni naziv od Orbital Test Vehicle „orbitski eksperimentalni aparat“). Cilj i dužina njenog leta ostaju tajna.

Ako se ostave po strani svi politički i ekonomski razlozi lansiranje sopstvenog satelita predstavlja izuzetan uspeh za svaku zemlju. Uostalom, satelit «Kvanmjonson-3» koji je lansiran u kosmos 12. decembra, po tvrdnjama medija Severne Koreje je već treći: prva dva su lansirana u kosmos u avgustu 2008. i u aprilu 2009. godine. Međutim, tada ovi sateliti nisu pronađeni na orbiti, zato navodno nije imalo o čemu da se govori. Ovog puta je Komanda vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike (NORAD) potvrdila lansiranje satelita. Visina orbite satelita iznosi oko 500-800 km, period okretanja – oko 95,5 minuta.

Ovo je drugi pokušaj da se «Kvanmjonson-3» pošalje u orbitu. Prvi, koji je bio preduzet u aprilu ove godine, završen je neuspehom: raketa-nosač se raspala iznad Žutog mora. Na ovo lansiranje su pozvani predstavnici vodećih medija iz različitih zemalja, kojima samo lansiranje ipak nije bilo prikazano. Ovog puta je takođe postojala zagonetka. Dan pre lansiranja stigla je informacija da se raketa i satelit skidaju sa startnog poligona radi otklanjanja tehničkog kvara.

Tačna namena «Kvanmjonson-3» se ne otkriva, ali je po rečima predstavnika Severne Koreje to satelit za sondiranje Zemlje na daljinsko upravljanje. On trenutno funkcioniše u radnom režimu iako do potpunog uvođenja u eksploataciju treba da prođe još nekoliko nedelja. Istina, neki stručnjaci SAD izražavaju bojazan da su severnokorejski stručnjaci mogli izgubiti kontrolu nad satelitom, ali se u uslovima nepotpunih informacija ne može tvrditi da je zaista tako.

Reakcija svetske zajednice se menjala od oštrog osuđivanja Severne Koreje zbog kršenja rezolucije Saveta bezbednosti UN do umerenijih, premda podjednako negativnih razmišljanja o tome da prikazano lansiranje još ne znači da Severna Koreja raspolaže velikim arsenalom sredstava da bi mogla realno da preti drugim zemljama. Neki smatraju da je lansiranje rakete-nosača pre sredstvo ucene radi dobijanja humanitarne pomoći nego realna pretnja.

Postoji još jedan aspekat, psihološki. Pre pola veka prvi satelit nije lansirala ona svetska velesila od koje se to očekivalo, SAD, već SSSR, zemlja koja se smatrala zaostalom u tehničkom i ekonomskom smislu. Nešto slično se sad dešava na Korejskom poluostrvu, iako u manjim razmerama. Dok se lansiranje južnokorejske rakete-nosača KSLV i dalje odlaže (tačan datum lansiranja, koje je prvobitno planirano za kraj oktobra se zasad ne navodi), Severna Koreja je uspešno ostvarila ono što je namislila.

Nesumnjivo, jedno lansiranje još ne znači kosmički program. Iako je MIP KNDR već izjavio, ipak ne navodeći detalje, da namerava da nastavi program mirnog korišćenja kosmičkog prostora i lansiranja veštačkih Zemljinih satelita.

Međutim, na orbiti se već skoro dva dana i dve noći nalazi američka bespilotna letelica H-37V, čiji su ciljevi isto tako zakonetni, kao i ciljevi severnokorejskog satelita. U kosmosu se nalazi aparat koji je već leteo od aprila do decembra 2010.g. u okviru prve misije OTV. Tako je prikazana mogućnost ponovnog korišćenja aparata, što je i predstavljalo jedan od ciljeva celog programa. On je lansiran uz pomoć rakete-nosača Atlas V 501, s baze vojno-vazduhoplovnih sila na rtu Kanareval. Trajanje leta H-37V se ni ovog puta ne navodi. Međutim, njegov prethodnik je u orbiti proveo 15 meseci, pola godine duže nego što je to prvobitno planirano. Olga Zakutnjaja,