Mišković za Kosovo

 Posle izbora u maju, vlada nam je obećala nemilosrdnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, a nakon nekoliko krupnijih riba, u mreži koju je isprepletao Aleksandar Vučić sa saradnicima, našao se niko drugi do Miroslav Mišković, alfa i omega srpske tajkunske elite.

Hapšenje Miroslava Miškovića, koje je usledilo nakon orkestrirane medijske kampanje, srbska javnost je dočekala sa podeljenim osećanjima.

S jedne strane, ojađeni i osiromašeni građani Srbije od nove vlasti kojoj su u očaju dali poverenje očekuju bar mrvicu pravde, a privođenjem Dulića, i hapšenjem ministra Dragina i dela odgovornih za krađu u Agrobanci kao da su te mrvice počeli da dobijaju. Sasvim iznenada, vlast je ponudila i samog Miškovića. Ali, u njegovom slučaju tek treba da se vidi da li će tužilaštvo i sudovi ovako krupan zalogaj uspeti da progutaju i svare. Ipak, to kako će se odvijati proces Miroslavu Miškoviću imaće svakako ogromnog i možda zaista sudbinskog uticaja na to da li će Srbija najzad da počne da liči na pravnu državu.

S druge strane, vlast, koja je ovaj svoj potez odmah pokušala da predstavi kao prometejsku žrtvu, od građana Srbije ipak nije dobila očekivanu reakciju, kakvu su režimski spin doktori svakako priželjkivali, jer se hapšenje Miškovića gotovo u dan poklopilo sa uspostavljanjem „integrisane“ granice sa Kosovom, i još jednim teškim šamarom iz Brisela, u vidu „vremenskog okvira“ za dobijanje datuma pregovora sa EU. Ni spektakl sa Miškovićem nije, međutim, mogao da do kraja pokrije ponovni težak neuspeh na „evropskom putu“ i otkloni ukus gorke pilule integrisanih prelaza. Nova i očekivana poniženja nisu međutim ni vlast navela na preispitivanje krajnje servilnosti prema EU, već je umesto toga građanima, uz blagoslov i punu podršku Evrope predstavljen svrgnuti Mišković sa sinom, čije bi procesuiranje, valjda, trebalo da za duže vreme zaseni krajnje kapitulantsku politiku prema Kosovu i sramotu podizanja graničnog prelaza na sred Srbije, kao i da očuva položaj Vlade, čija kooperativnost za sada nadmašuje i najveće domete DS i bivšeg predsednika Tadića.

Hapšenje Miškovića nije zato mnoge uverilo u iskrenost borbe protiv korupcije, dok su tajming i način na koji je cela predstava izvedena kod pojedinaca čak stvorili naklonost prema ovom tajkunu. U isto vreme, Aleksandar Vučić koji najavljuje da u borbi protiv kriminala neće biti kompromisa, zdušno pomaže pokušaja oporavka FK Crvene Zvezde, čije je rukovodstvo na različite načine u proteklim godinama napravilo dugove od više desetina miliona evra, dok predsednik Nikolić abolira Džajića, i to neposredno pre izricanja konačne presude. Vlast time šalje suviše kontradiktorne poruke, a suviše očigledno spinovanje povodom Miškovića je proizvelo kontraefekat, zbog koga će Vlada teško moći da ubedi građane u iskrenost svojih namera.