Mario Monti otišao ali obećao da će se vratiti

Na Apeninskom poluostrvu je u jeku politička kriza. Premijer Mario Monti je podneo ostavku. Italija je ispala nespremna za njegov strogi ekonomski program i političku turbulentnost prethodnika Montija Silvio Berluskonija.

Monti je bio na čelu vlade Italije u složenom periodu. Tokom 13 meseci rada u svojstvu premijera profesor, kako je molio da ga zovu na početku ispunjavanja svojih punomoćja, uspeo je da stekne poverenje investitora i mnogih evropskih političara, između ostalih, kancelara Nemačke Angele Merkel. Međutim, početkom decembra lider parlamentarne većine i prethodnik Montija Silvio Berluskoni odbio je da glasa o poverenju vladi, te na takav način prouzrokovao krizu.

Međutim, posle izbora će najverovatnije parlamenitarna većina preći na opozicionu levičarskocentrističku stranku na čelu sa Pjerom-Luidžijem Bersanijem. Druga je stvar što Berluskoni ima mnogo pristalica. O mogućim kombinacijama u novom italijanskom parlamentu govori politikolog Vladimir Bruter.

- Očigledno je da će prvo mesto na izborima zauzeti levičari-centristi. Za drugo mesto konkurišu pokreti Pet zvezda i Napred, Italija! Danas je Pet zvezda ispred Berluskonija. To je osetna, a ne i apsolutna razlika: oko 5 odsto. Ako nove političke snage uspeju u predizbornoj kampanji, njihove šanse će porasti. Što se tiče svih ostalih snaga, uključujući Italiju vrednosti i koaliciju levičarskih snaga, zasnovanu na komunističkoj stranci, oni će, izgleda, takođe ući u parlament. Međutim, njihove frakcije neće biti značajne, te neće igrati glavnu ulogu. One mogu da računaju na 5-10 odsto glasova. Zato će one verovatno ući u koaliciju s onim snaga, koje će biti na vlasti. Italija vrednosti i komunisti računaju da će levičari centristi pozvati ih u koaliciju još pre izbora. Italijanski zakon o izborima to dozvoljava.

Određenu opasnost ima političko jačanje italijanskih seperatista. Reč je o pre svega Severnoj Ligi, koja istupa za pružanje severnim italijanskim provincijama nezavisnosti i obrazovanje države Padanija sa glavnim gradom u Milanu. Najverovatnije, severni separatisti će prikupiti dovoljan broj glasova u svojim regionima i naći se u sastavu parlamenta, ali neće tamo igrati začajnu ulogu.

Što se tiče samog Montija, on je spreman da se vrati u vladu kao vanpartijski premijer. On je objavio novi program reformi, koje predviđaju smanjenje nivoa oporezivanja i preraspodelu poreskog bremena sa Italijana, koji su zaposljeni, i kompanija na bogate građane.

Verovatno će te mere naići na razumevanje u italijanskom javnom mnjenju. Međutim, nije isključeno da će program, koji predlaže profesor, uzeće kao osnovu njegovi naslednici u novoj vladi. Jedino što se Montiju ne može oduzeti – status doživotnog senatora, koji mu je poklonio predsednik Napolitano, i 13 meseci njegovog tehničkog premijerstva – vreme, koje sam profesor smatra maltene najinteresantnijim i najuzbudljivijim u svojoj karijeri.