Sovjetski neorealizam – dete jugovine

Izložba Sovjetski neorealizam, koja se održava u moskovskom Novom Manežu, obnavlja atmosferu jedinstvenog perioda sovjetske istorije – doba ideološke jugovine iz 1950-60-ih godina proteklog veka, upravo u to doba su bila stvorena slikarska i grafička dela, koja se eksponuju. Njihovi autori su tada bili studenti Peterburške akademije slikarstva – sasvim mladi ljudi, koji su aktivno reagovali na društvene promene.

Vremenske granice projekta određuju ozbiljni politički događaji – smrt Staljina (1953. godine) i Praško proleće (1968. godine). U SSSR-u su se ljudi nadali daje totalitarni režim posle smrti vođe zauvek nestao, da nastaje vreme slobode. Međutim, to raspoloženje je nestalo, kada su sovjetske snage ušle u Čehoslovačku. To je bila propast liberalnih nada. Međutim, dah slobode je već zahvatio mlade umetnike, - kaže rektor Peterburške akademije umetnosti Semjon Mihajlovski. Oni su prestali da se boje, - kaže rektor i navodi primer.

- Čak su Lenjinovu kravatu naslikali u bobice, a niko nije bio kažnjen zbog toga. Samo su odgodili za godinu dana zaštitu diplomskog rada tog studenta. Prestale su represalije, nastao je osećaj života.

…Štukateri na gradilištu, livci u pogonu, lekari u sobi za hirurške operacije. Teme su sovjetske, ali naslikani ljudi nisu više uslovna lica socijalističkog realizma. Kompozicije su dinamične i izražajne, komponovanje figura je slobodno, na licima su emocije. Što više, kada gledaš geologe, koje je naslikao Oleg Gadalov na pozadini snežnih nameta, postaje apsolutno jasno da je autor u akademiji naučio slikanje impresionizma. Devojke sa dvostrukog portreta Suzdaljeve kao da postoje van vremena – ništa od uobičajenih predmeta ili obeležja zemlje. Istoričar umetnosti Marina Lošak potvrđuje da te radove ne sadrže ideologiju, karakterističnu za socijalistički realizam.

Sovjetski neorealizam je izložba, posvećena tom periodu, tome kako su mladi postali njegovi nosioci. Došlo je vreme individualizma, ličnosti. Takva ličnost na tim radovima ima sva obeležja personalne sudbine.

Taj period je bio važan i za arhitekte-početnike: 1955. godine je usvojena oluka o arhitektonskim preterivanjima, kojom je ukinut staljinski ampir. Studenti su oduševljeno studirali funkcionalnu arhitekturu i baštinu konstruktivizma, - seća se poznati arhitekta Jurij Kurbatov, koji je završio Peterburšku akademiju slikarstva.

- Upisali smo se 1954., a zvaršili Akademiju 1960. godine. Mi smo bili prvi apsolventi, koji su se suočili sa savremenom arhitekturom. Pred nama su bili otvoreni arhivi, časopisi. Pre toga je kod nas u arhitekturi dominirao klasicizam.

Između ostalog, platna izložbe Sovjetski neorealizam nikada se nisu izlagala. To su diplomaski i godišnji radovi studenata Peterburške akademije slikarstva, za koje su oni dobijali ocene. I to, visoke. Sve što je izloženo, dobilo je odličnu ocenu.