Izbori u Italiji: samo bez Berluskonija

U Italiji se održavaju vanredni parlamentarni izbori. Poslednja anketiranja javnog mnjenja rezultirala su raznovrsnim prognozama. Neki su pretpostavili da će pobediti levičari, drugi - povratak Berluskonija. Treći misle da niko neće pobediti, upravljaće zemljom koaliciona vlada, koja će obavezno zalutati u reformama i dovesti Italiju propasti.

U toku 13 meseci zemljom je upravljala pragmatična vlada Marija Montija, ali su krajem 2012. godine univerzitetski profesor i njegov tim pod pritiskom levičara bili primorani da podnesu ostavku. Danas je Monti na čelu centrista, zato može, prema prognozama, da zauzme na izborima samo 3. ili 4. mesto. Obični Italijani su bili nezadovoljni uravnoteženom i čvrstom politikom Montija, - objasnio je ekspert Međunarodnog instituta humanitarno-političkih istraživanja Vladimir Bruter.

- Nijednoj se zemlji ne dopada, kada se štedi na njen račun. Građani Italije ne žele čvrstu štednju i ne vole ljude, koji je sprovode. To mora da ima neku perspektivu. Očigledno je, kada štediš, štediš radi nečega, a ne zbog toga, što ti je to životni stil.

Desničari će pokušati da otmu birače centristima, kritikujući njihovu politiku striktne štednje i obećavajući Italiji dobrobit bez radnih podviga. Trećina stanovništva je spremna da podrži upravo taj program, bez obzira na to, što je njen ideolog skandalozni Silvio Berluskoni. On je ponovo spreman da se vrati na vlast, nešto smanjivši svoje ambicije, - objasnila je ekspert Centra međunarodne bezbednosti IMEMO Nadežda Arbatova.

- Berluskoni koristi populistička raspoloženja, nezadovoljstvo običnih Italijana neophodnim, a bolnim reformama. U januaru ove godine je on zaključio savez s Ligom Severa i liderom te stranke Robertom Maronijem pod uslovom da sam Berluskoni neće pretendovati za položaj premijera, već će dobiti položaj ministra finansija.

Realnije šanse za pobedu imaju levičari na čelu s Pjerluidžijem Bersanijem. Njegova Demokratska stranka, prema najskromnijim prognozama, uživa podršku 33 odsto stanovništva, optimisti pružaju Bersaniju 40 odsto glasova. Izgleda da on neće dobiti većinu u parlamentu, te će biti primoran da stupi u koaliciju. Naprimer, s Mariom Montijem. Međutim, tu bi moglo da bude smetnja međunarodno iskustvo Montija, - izjavila je Nadežda Arbatova.

- Monti danas nije spreman da stupi u koaliciju. Mada njihovi programi se umnogome poklapaju, Bersani je bliži sindikatima, koji su se kritički odnosili prema reformama Montija. Postoje i druge okolnosti. Monti je blizak Angeli Merkel. Verovatno ona ne bi volela da bi njen partner u EU i u koaliciji izlaska iz krize stupio u Savez s levičarima-demokratima.

S druge strane, mišljenje Angele Merkel i Nemačke ne mora da se prvostepeno uzima u obzir. Dobrobit EU i evrozone direktno zavisi od unutrašnje situacije u svakoj zemlji-članici. Danas je Italiji potrebna vlada, koja će i dalje sprovoditi reforme, a neće poput Berluskonija da ih zaustavlja, što osuđuje treću ekonomiju evrozone, a time i čitav finansijski savez na vraćanje.