Perišić na slobodi: dobra vest, ali ne uliva preivše nade

Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju je oslobdio bivšeg načelnika generalštaba Jugoslovenske armije Momčila Perišića. 2011. godine on je bio osuđen na 27 godina za navodne ratne zločine u Bosni i Hercrgovini i u Hrvatskoj u periodu od 1993-1995. godine. Njemu su pripisali navodno planiranje i izvođenje kampanje gađanja Sarajeva i Zagreba, kao i saučesništvo u ubijanju muslimana u Srebrenici.

Ali ovog čevrtka Perišićeva žalba je bila zadovoljena: sud ga je proglasio nevinim. Načelnik generalštaba se vratio u Beograd. Strani mediji su nazvali presudu jednom od retkih pobeda Srba u Tribnualu, a premijer Srbije Ivica Dačić je bio ironičan: Konačno je stigla dobra vest iz Haga.

Radi se o tome što se haška sudbina Perišića odvijala otprilike po istom scenariju kao i sudbina još dvojice visokih figura: bivšeg komandanta terorističke OVK, Albanca Ramuša Haradinaja i hrvatskog generala Ante Gotovine. Prvom je tribunal sudio dva puta, i za zločine protiv čovečnosti na Kosovu s kraja 90-ih, i za kršenje zakona i običaja rata, ali su ga na kraju oslobodili. Drugome su za zločine protiv srbskih civila u Republici Srbskoj Krajini prvo davali više od 20 godina, zatim su ga takođe oslobodili. Uzimajući u obzir da je osuđenih Srba u Tribunalu mnogi više nego predstavnika drugih nacionalnosti, nehotice se pojavljuje pretpostavka da je Hag hteo nekako da zasladi kašikom meda bure žuči i da pokaže objektivnost, nisu uzalud francuski mediji izrazili nadu da će ova presuda vratiti veru u nepristrasnost tribunala. U to da će se ta vera pojaviti sumnja ruski balkanolog Mihail Jambajev, mada priznaje – momenat za Srbiju je važan.

- Mislim da to treba da doprinese podizanju srbskog duha. Zato što na tom nivou međunarodnog pravosuđa (mada ja smatram Međunarodni tribnal fiktivnom institucijom) skida se odgovornost sa Beograda za one zločine koje je tobože izvršila Armija Republike Srpske na teritoriji Bosne i Hercegovine. Tako će Srbija moći da izbegne i mnogobrojne političke posledice, kao i tužbe sa zahtevom za moralnu i materijalnu kompenzaciju sa muslimanske strane. Ali pri tome treba imati u vidu biografiju samog Momčila Perišića. On se ponosio svojim učešćem u svrgavanju Miloševića, o čemu je sam izjavljivao prilikom prve pojave u Tribunalu. Ne može se zaboraviti ni skandal koji se desio u martu 2002. kada su ga uhvatili prilikom predaje tajnih informacija u jednom od hotela kod Beograda.

Zaista, Perišić je krajnje kontraverzna figura. On je jedan od malobrojnih jugoslovenskih vojnih zvaničnika 90-ih koji su napravili i političku karijeru. 2000-ih je bio poslanik Skupštine Srbije, kao i potpredsednik vlade u demokratskoj vladi Zorana Đinđića. Na ovoj dužnosti je bio nešto više od godinu dana, posle čega su ga uhapsili zbog sumnje u špijunažu u korist SAD. Mediji su tada pisali da je Perišić predavao američkom diplomati dokumenta koja se tiču učešća jugoslovenske armije u vojnim operacijama u Republici Srbskoj Krajini i Republici Srbskoj. Saopšteno je takođe da je on izvršio pogodnu razmenu – dokazi protiv Miloševića u zamenu za oslobađanje od odgovornosti pred Tribunalom. Ipak sudski sproces nije održan: Perišića je spasao imunitet poslanika Skupštine. Po završetku mandata Vojno tužilaštvo je ponovo tražilo obnovu krivičnog dela, to je bilo u avgustu 2004. A 2005. Međunarodni tribunal je pokrenuo protiv general-pukovnika optužnicu i Perišić se dobrovoljno uputio u Hag.

U svakom slučaju, oslobađajuća presuda Momčilu Perišiću ne znači da će uloga Srba koji se smatraju glavnm krivcima balkanskih kofnlikata 90-ih biti revidirana. Istoričar balkanolog Mihail Jambajev uveren je: presude dvojici ključnih figura rata u BiH, komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću i bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću biće vrlo surove.

Timur Blohin,