Bugarskoj nije do Šengena

Pitanje stupanja Bugarske i Rumunije u Šengen zonu treba da bude razmotreno u četvrtak na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja EU u Briselu. Nemačka se priprema za taj događaj unapred: u nedelju ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih u intervjuu za nemački list Špigel obećao je da će staviti veto na pridruživanje ove dve zemlje Šengenu. Očekuje se da će sličan stav zauzeti Holandija. Po rečima Hans-Petera Fridriha, tretutno Bugarska i Rumunija ne ispunjavaju osvnovne zahteve koji se tiču granica. Ministar je isključio mogućnost čak delimičnog otvaranja Šengen zone za bezvizni ulazak građana Bugarske i Rumunije preko aerodroma i pomoskih luka.

Po komentar smo se obratili ministru za veze i komunikacije Bugarske 90-ih godina, političaru i javnom posleniku Ljubomiru Kolarovu.

- Kao što se zna, pre svih drugih članova EU Holandija je izjavila da će ometati ulazak Bugarske u Rumunije u Šengen zonu. I obrazložila je to time što je stupanje čak prethodnih novajlija bilo greška, pošto ove zemlje nisu odgovarale svim postavljenim uslovima i zahtevima. Faktički mi smo poslednji koji stupaju u Šengen, i prema nama ima mnogo pretenzija. Koliko znam, po pitanju kopnenih granica mnogo pitanja je uklonjeno, a primedbe za vodene i vazdušne granice su pre izbovor za odbijanje, a ne realno stanje stvari.

Da kažemo otvoreno, kod nas 97% stanovništva vrlo malo se bine da li će Bugarsku primiti u Šengen zonu ili ne. Nas brinu mnogo nasušnija pitanja vezana za ekonomiju države. Sada je u zemlji teška ekonomska i politička kriza. Nema vlade, parlament faktički ne funkcioniše. Po ulicama velikih gradova idu povorke stanovnika sa ekonomskim zahtevima – sve to nedvosmisleno svedoči o ozbiljnim problemima države. A što se tiče stupanja u Šengen zonu, sada u Bugarskoj, po mom mišljenju, nema državnika koji bi se bavili tim pitanjem i tim pre branili ga.

Nemački ministar unutrašnjih poslova takođe je izjavio u intervjuu da u Bugarskoj i Rumuniji cveta korupcija, i vize mgou da budu kupljene, što će omogućiti nepouzdanim građanima da ulaze u Nemačku bez dalje kontrole. Da dodamo ovde i činjenicu da oko 7000 demonstranata čak na Dan nacionalnog praznika Oslobođenja Bugarske zatvorilo je centralni kvart prestonice i uzvikivalo u horu „Mafija“!..

Sama reč korupcija, izvinite, nije bugarskog porekla. Ona ima latinski koren, nismo je mi izmislili,kao ni samu pojavu. A izjave da je Bugarska najkorumpiranija zemlja ja ne prihvatam. EU nas je primila, htela je da odaberemo njen put. Dobro! Krenui smo, probijali se negde uspešno, negde ne previše. Između ostalog korpucija i druge bolesti koje je donela smena političke formacije u Bugarskoj u velikoj meri je zasluga evropskih država. A to što je Nemačka sad odjednom rešila da se pridruži Holandiji i ponovo podigla pitanje Bugarske i Rumunije, najverovatnije se objašnjava unutrašnjim razlozima, sopstvenim ekonomskim teškoćama, koje postoje u tim zemljama.

Sličnim izjavama još mogu da se dobiju neke povlastice od sopstvenih birača i građana. Nema toga da su se Bugari u poslednje vreme bacili na Nemačku, Englesku i slično ili da su počeli da predstavljaju opasnost. Iz Bugarske odlaze uglavnom Turci i Romi, ljudi koji se nalaze na niskom ekonomskom nivou. Oni traže posao u inostranstvu. Ali njihov broj nije tako velik da izaziva zabrinutost u Bundestagu.

Irina Ciplakova,