Preminuo Ugo Čaves

Predsednik Venecuele Ugo Čaves umro je od raka. Smrt lidera u televizijskom obraćanju objavio je potpredsednik zemlje Nikolas Maduro. Posle onkološke operacije izvedene 11. decembra na Kubi, stanje venecuelanskog lidera naglo se pogrošalo. Ugo Čaves imao je 58 godina. Upravljao je zemljom duže od 14 godina.

Predsednik Bolivarijanske Republike Venecuele, bolivarijanski vojnik, socijalista i antiimperijalista. Ovako glasi karatak pozdrav Uga Rafaela Čavesa Friasa na njegovoj stranici na Tviteru. Budući lider Venecuele u detinjstvu je sanjao da postane profesionalni igrač bejzbola, a njegova majka nadala se da će sin postati sveštenik. Ali on je završio Vojnu akademiju i služio je u padobranskim jedinicama. Od tada je crvena beretka bila obavezan deo njegovog imidža.

1982. godine zajedno sa drugim oficirima Čaves je formirao revolucionarni pokret koji je nosio ime Simona Bolivara, a deset godina kasnije stao je na čelo državnog prevrata protiv predsednika Karlosa Andresa Peresa. Pokušaj prevrata nije uspeo. Posle dve godine zatvora bio je pomilovan i pristupio je legalnoj političkoj delatnosti. Na predsedničkim izborima 1998. godine Čaves je sakupio 55% glasova.

2002. godine zemlja je ponovo doživela državni udar. Sada već protiv samog Čavesa. On je bio smenjen, ali 47 sati kasnije vratio je sebi vlast. Bio je vrlo popularan u zemlji, govori zamenik direktora za naučni rad Instituta za zemlje Latinske Amerike Boris Martinov.

- Čaves je podigao iz bede prilično široke slojeve stanovništva, i oni su mu za to zahvalni. On im je dao jeftine stanove, osigurao socijalnu podršku, zdravstvo, obrazovanje. To se ne može tek tako otpisati.

Za vreme uprave Čavesa stanovništvo zemlje se uvećalo za 7 miliona, a nezaposlenost je opala do 6%. Socijalizam u 21. veku Čaves je gradio na račun naftnih dolara. Venecuela je peta u svetu po izvozu nafte.

Izvoz venecuelanske nafte u mnogome je orijentisan na SAD, bez obzira na vrlo napete odnose između dve zemlje. Svojim glavnim protivnikom Čaves smatra ne opoziciju unutar zemlje, već imperijalističke snage van njenih granica. U prvom redu SAD.

Masovna nacionalizacija u zemlji odmah je udarila po američkom biznisu. Veliki zapadni giganti koji su investirali u ekonomiju zemlje oko 17 milijardi doalra, mogli su da zaborave na ova ulaganja i dalje profite. Oni su bili primorani da predaju kontrolne pakete akcija državnoj korporaciji Petroleos de Venezuela. Zajedno sa naftnim kompanijama pod kontrolu vlade su prešli i energetski i telekomunikacioni aktivi.

Odnose sa Rusijom Čaves je gradio drugačije. Posle embarga SAD za isporuku oružja Venecuela je počela da kupuje tehniku od Rusije. Moskvu i Karakas su povezali vojno-tehnički i naftni ugovori, ističe glavni urednik lista Latinska Amerika Vladimir Travkin.

- Za vreme predsednika Čavesa potpisano je vrlo mnogo sporazuma između Rusije i Venecuele u raznim oblastima. Za to su zainteresovani kako vladini, tako i poslovni krugovi. To je uzajamno korisna saradnja, ona nema ideološki karakter. Naši odnosi sa Venecuelom nisu podrška nekom režimu, već traženje uzajamno korisnih kontakata.

Moskva naziva Karakas svojim strateškim partnerom. Pored Rusije Venecuela je priznala nezavinost Južne Osetije i Abhazije. Ugo Čaves je smatrao da upravo Rusija igra ulogu potrebnu za postizanje ravnoteže u svetu.

Olga Denisova,