Budućnost latinoameričkog socijalizma nalazi se pod znakom pitanja

Posle smrti predsednika Venecuele Uga Čaveza eksperti su počeli da govore o zalasku socijalizma bolivarijanskog usmerenja. Gubitak opštepriznatog lidera levog preokreta može da demorališe saputnike i veliki eksperiment u Latinskoj Americi će postepeno biti prekinut.

O tome da je Ugo Čavez bio taktičar i teoretičar socijalnih reformi u Južnoj Americi ne treba diskutovati. Kako je rekao predsednik Nikaragve Daniel Ortega, preminuli lider je podigao Bolivarov bodež u Venecueli, Latinskoj Americi, na Karipskim ostrvima i u čitavom svetu. Zamenik direktora za naučni rad Instituta za zemlje Latinske Amerike Boris Martinov smatra da je doprinos Čaveza levom usmerenju kontinenta teško preceniti.

- Doprinos je prilično bitan. On se ne sme potceniti. Pošto i odbrojavanje ovog levog preokreta započinje dolaskom na vast Uga Čavesa 1998. godine. Levom preokretu su počele da se pridružuju i druge zemlje. Pojavilo se radikalnije i manje radikalno krilo. Meni se čini da se levi preokret podudario vremenski sa razočaranjem latinoamerikanaca u one neoliberalne recepte koje su oni u izobilju dobijali početkom 90-ih. Praćenje ovih recepata dovelo je do kraha ekonomije, uvećanja socijalne nejednakosti, do socijalne napetosti. U tom kontekstu pojava zrele alternative neoliberalnim shemama delovala je prilično prirodno.

Treba istaći da Čavezov socijalizam nije bio kopija socijalizma sovjetskog uzora. On sam je smatrao sebe učenikom i sledbenikom kubanskog lidera Fidela Kastra i divio se dugogodišnjem revolucionarnom podvigu. Upravo zato je često navodio reči komandanta: Čaves, ne pravi drugu Kubu, napravi prvu Venecuelu.

Između ostalog, postoji stabilno mišljenje da dalji razvoj događaja u Latinskoj Americi delimično zavisi od Havane. A ona podržava zvaničnog naslednika Čaveza, potpredsednika zemlje Nikolasa Madura. Ali ovaj političar ima mnogo manje mogućnosti da utiče na razvoj događaja nego preminuli predsednik.

- Čavez je naravno ostavio posle sebe vrlo jako nasleđe. Ali treba uzimati u obzir i to da nije ostavio nalsednika. Tačnije čovek akoji bi se makar približio Čavesu po stepenu harizme, po energiji, po vernosti onim idealima koje je on za sebe odabrao. Za mesec dana će biti zakazani izbori i oni će pokazati realni odnos snaga.

Ne treba sumnjati da će u skorije vreme levi preokret u Latinsko Americi osetiti prilično snažan vakuum liderstva. To će nesumnjivo iskoristiti prilično jaka opozicija, koaj više ili manje uspešno deluje u svim zemljama regiona. Uporedo sa tim ne treba sumnjati da posle Čavesa Latinska Amerika neće više biti ista kao za vreme njega.

Sergej Duz,