Rusija protiv legalizacije narkotika

Direktor federalne službe RF za kontrolu narkotika Viktor Ivanov smatra da je ideja legalizacije narkotika pogubna. Kao nova paradigma u poslednje vreme uporno se navodi ideja legalizacije, špekulišući na neefikasnosti antinarkotičke politike. Ipak to je iluzija, izjavio je on 11. marta u Beču na zasedanju komisije UN za narkotička sredstva.

Viktor Ivanov se zalaže protiv legalizacije čak lakih narkotika, između ostalog marihuane, zato što ona vodi ka psihičkim oboljenjima – šizofreniji, manijakalnim procesima i dubokim depresijama. U intervjuu za Glas Rusije on je istakao da sada pretnja od rasprostiranja narkotika potiče od dva globalna centra proizvodnje narkotika u industrijskim razmerama.

To su zemlje Centralne Amerike – Kolumbija, Peru, Bolivija. I Avganistan. Ako je u Južnoj Americi lokalizovana proizvodnja 100% kokaina u svetu, u Avganistanu je 90-95% čitave svetske proizvodnje heroina. To je fenomenska pojava koja uslovljava ne samo proizvodnju, već i dalji tranzit preko teritorija nekih država.

U zapadnim medijima vlada mišljenje o tome da se glavni promet narkotika iz Avganistana u Evropu odvija upravo preko teritorije Rusije. Kakvo je vaše mišljenje?

- To uopšte ne odgovara stvarnosti. Ne znam ni jedan slučaj da je bio fiksiran tranzit avganistanskog heroina preko teritorije RF. U Evropu avganistanski heroin stiže drugim maršrutama: jedna od njih je istorijska, preko zemalja Balkanskog poluostrva. Ona je aktuelna do danas.

Uzimajući u obzir to da je situacija u Iraku krajnje teška, zemlja je pritisnuta dugogodišnjim ratom, jača tranzit avganistanskog heroina preko teritorije Iraka u region Sahel Zapadne i Cetralne Afrike i dalje preko Severne Afrike u Evropu.

Ranije ste govorili da velika količina sintetičkih narkotičkih preparata ide u Rusiju iz Evrope. Kako je to moguće?

- Zaista, do 50% sintetičkih preparata ide iz takvih država kao što je Nemačka, Holandija, Bugarska, Poljska, zemlje Baltika. Voze po pravilu putničkim i teretnim vozilima, avijacijom, koriste brodove.

- Potrošnja narkotika u Rusiji se uvećava ili smanjuje?

Danas je deset dana od formiranja naše službe. Ova politička odluka rukovodstva zemlje je potvrdila svoju efikasnost. Pošlo nam je za rukom da organizujemo delatnost u borbi protiv nezakonitog prometa narkotika na taj način da vršimo istragu do 85% narkokriminala u organizovanoj formi. 100% slučajeva vezanih za pranje i legalizaciju novčanih sredstava od prometa narkotika pokrećemo takođe mi. Likvidacija skrovišta narkotika do 90% je takođe naš posao. Mi koordiniramo rad sa policijom i carinom, zato količina potrošača narkotika u Rusiji ne raste. U suštini kod nas se u poslednjih 7 godina ona stabilizovala na nivou od 8,5 miliona ljudi koji sa različitom redovnošću uživaju narkotike. Deo njih je u potpunosti zavistan, deo je u stadijumu aktivnog formiranja. Smatramo da je to vrlo velika cifra. Zato postavljamo sebi zadatak da kardinalno smanjimo broj narkomana u zemlji. I pre svega ne samo na račun mera policijskog karaktera, već i razvojem Nacionalnog sistema za rehabilitaciju narkomana.

Šta vas najviše brine u borbi protiv narkotika?

- Problem sinteze novih narkotika posebno je aktuelan. Za prošlu godinu sintetisano je 50 novih vidova narkotika, tačnije jednom nedeljeno se pojavljuje novi. Zato je pred nama zadatak da odbijemo kompetenciju da privremeno obustavljamo građanski promet u slučaju otkrivnja takvih preparata, kako bismo završili dugotrajne procedure usaglašavanja, medicinsko-bioloških ispitivanja, pre nego što damo vladi spisak preparata pod kontrolom. Ako ova odluka bude usvojena, naše akcije će biti operativnije i adekvatnije ovoj opasnosti.