Sporazum o oružju: cenjkanje umesno

Redovna konferencija UN o Međunarodnom sporazumu o trgovini oružjem (MSTO) fatalno se podudarila sa odlukom Velike Britanije i Francuske da započnu isporuke naoružanja sirijskim pobunjenicima.

Pretpostavlja se da će aktuelni pregovori trajati 9 dana. Prethodna konferencija prošle godine takođe se odvijala u Njujorku, i trajala je skoro čitav juli. A 7. novembra u sedišu UN održano je glasanje o održavanju nove konferencije o trgovini oružjem u martu 2013. Predstavnici Rusije su se zajedno sa kolegama iz nekoliko drugih država suzdržali od glasanja, što je izazvalo od strane njihovih diplomatskih partnera bujicu optužbi za namerno blokiranje dokumenta. SAD su glasale samo za održavanje aktuelne konferencije, a odbile su da usaglase mehanizam usvajanja sporazuma. Francuska i Velika Britanija su predlagele da se MSTO utvrdi pomoću dve trećine glasova, dok su SAD insistirale na proceduri konsenzusa, kao obaveznom uslovu za učešće u manifestaciji.

Suština bazičnog sporazuma je zabrana prodaje konvencionalnog naoružanja zemljama gde se ozbiljno krši međunarodno humanitarno pravo i krše se ljudska prava. Stav Rusije povodom sporazuma je takav da u postojećoj redakciji MSTO nije u stanju da spreči kupovinu oružja od strane ekstremista i terorista. Takav sporazum samo će naškoditi zakonitoj trgovini oružjem i oštetiće prava država na samoodbranu. Osim toga, objasnio je ekspert Centra za analizu strategija i tehnologija Sergej Denisencev, sporovi izazivaju uključivanje u jurisdikciju sporazuma ne samo isporuka gotovih sistema naoružanja, već i takvih usluga kao što je posredovanje u organizaciji licencirane proizvodnje. Sergej Denisencev je primetio da sa vrlo velikim ustupcima kako u interesima vodećih zemalja izvoznika, tak i zemalja uvoznika, teorijski sporazum može da bude usvojen. Ali nedostatak ovog dokumenta pre će biti njegova pravna slabost. U svakom slučaju, sproazm će se prihvatati na osnovu konsenzusa koji je, kao što se zna, vrlo teško postići.

Ako sporazum o trgovini oružjem ipak bude potpisan, njegova realizacija će biti praktično nemoguća, smatra sa svoje strane direktor Centra za stratešku konjukturu Ivan Konovalov.

- Sporazum stvara maksimalno visoke standarde u kontroli trgovine naoružanja, što nije prihvatljivo ni za SAD, ni za Rusiju, tim pre za Kinu, da ne govorimo o drugim zemljama. U toku prethodne diskusije u prvom redu se govorilo o tome da oružje ne treba da dospeva u one zemlje gde se krše ljudska prava. Ali svi imaju različite poglede na svaku konkretnu situaciju, da uzmemo na primer Siriju. Zapad smatra da se tamo krše ljudska prava, Rusija smatra da je to pobuna protiv zakonito izabrane vlade.

Zapadne zemlje faktički žele da pretvore sporazum koji ograničava nelegalni promet oružja u instrument pritiska na neugodne režime. Tako EU i arapski saveznici sirijskih pobunjenika žele da zatvore pristup oružju za režim Bašara Asada. Slična selektivna ograničenja po mišljenju eksperata protivreče normama i duhu međunarodnog prava, ruše osnove na kojima se bazira možda i nesavrešen, ali godinama uspostavljan sistem trgovine oružjem.

Nikita Sorokin,