Saudijski rebus Boldena

Između SAD i Saudijske Arabije zametnulo se seme razdora? Posmatrači su u nedoumici zašto su Amerikanci uneli svog tradicionalnog saveznika u regionu, Rijad, u crni spisak zemalja za koje će biti ogrničen dostup na objekte NASE. To se tiče ne samo posećivanja objekata, već i udaljenog on-lajn dostupa njima.

Spisak je objavio šef NASE Čarls Bolden, istupajući ovih dana na raspravama u jednom od podkomiteta kongresa: Kina, Burma (SAD tako nazivaju Mjanmar), Eritreja, Iran, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Sudan i Uzbekistan. Bolden je precizirao da su ograničenja vezana za nedavni špijunski skandal oko Kineza Boa Jianga. On je radio u strukturi NASE i agenti FIB su ga skinuli sa leta prilikom pokušaja da u domovinu odveze tajne podatke.

Ovde počinju čudne stvari. Obično pred saslušanje unapred se daje tekst istupanja. Ali u pripremi nema ni reči o špijunima, ni o spisku ni reči. Dalje. O tome da se protiv nekih zemalja uvode neke mere svi su saznali samo posle videosnimka Boldenovog govora, izloženog na sajtu podkomiteta. Sama agencija ćuti. Što se tiče konkrentno Saudijske Arabije, ona nikada nije bila uhvaćena u pokušaju prodirana na server NASE. U Rijadu se održavaju savetovanja povodom osvajanja kosmosa uz učešće Amerikanaca, rade saradnici agencije. Početkom marta državni sekretar Džon Keri koji je tuda svratio podvukao je isključivu važnost uzajamnim odnosa za dve zemlje.

I na tako dobronamernoj pozadini odjednom kažnjavaju Arabljane. Nije isključeno da je stigao signal sajber komande SAD, pretpostavlja zamenik dirketora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.

- Amerikanci sada poklanjaju ozbiljnu pažnju pitanjima sajber bezbednosti. U okviru strateške komande napravljena je odgovarajuća struktura. Ako je ona dobila podatke o pokušajima dostupa tehnologijama NASE, mogla je da da preporuke. Možda je samo NASA imala neke informacije.

Verovatno da Saudijska Arabija teži da postane kosmička sila. Veliko je iskušenje pozajmljivanja tuđih tehnologija, tim pre što je teritorija zemlje vrlo povoljna za lansiranje satelita u geostacionarnu orbitu. I NASA mora da se tako brani.

Druge verzije pridržava se stariji naučni saradnik Instituta za Istok RAN Vladimir Sotnjikov. On podseća da je među Arabljanima mnogo radikalnih islamista, mada i ne na nivou Al-Kaide.

- Zanimljivo je da još jedan spisak, potpuno sličan spisku Boldena, od prošle godine kruži kongresom. Princip odabira je tamo drugačiji: u ovim zemljama, po verziji Vašingtona, krše se ljudska prava. Ovaj dokument verovatno je bio poznat šefu NASE. Ali zašto ga je Bolden jednostavno iskoristio i čak nije ni skratio?

Ključ odgonetke ovog rebusa može da postane poseta šefa NASE Bliskom Istoku na leto 2010. godine. Tamo je on rekao da ga je predsednik SAD zamolio da razmisli kako da pomogne muslimanskim zemljama kako bi one bile zadovoljne svojim doprinosom nauci, matematici i inženjerskom poslu. Odgovarajući na pitanja novinara, predstavnik Bele kuće je razjasnio da to nije ulazilo u obaveze šefa NASE.

Ispada da je sada Bolden počeo da deluje na svoj ruku i da je premašio ovlašćenja, kaznivši konkretne zemlje? To je moguće, mada se ne može isključiti i drugo: o tome da je on frilanser odavno su znali njegovi koordinatori u Beloj kući i Stejt departmentu. Sada su ga iskoristili da pošalju neki signal Rijadu da ne odgovara baš sve u saudijskoj spoljnoj politici Vašingtonu. To nije bilo teško, bilo je potrebno samo pročitati potpuni spisak.

Boris Pavliščev,