LJUBIMOV I TEATR NA TAGANKI: PET VELIKIH SKANDALA

Skandal prvi
Teatr na Taganki  nije mogao  postati  pravo „ostrvo slobode „, kako je nazivan u inostranmim pozorišnim krugovima,a da u svom timu Ljubimov nije imao  isto takve slobodumne  saradnike   kakav je i sam bio.

Jedan od njih, posle Ljubimova i  najslavniji, bio je Vladimir  Semjonovič Visocki ( 1938-1980),koji je u tom pozorištu radio  od osnivanja do svoje smrti.Uprvo posle smrti Visockog, legendarnog  svestranog umetnika, glumca, pesnika i kantautora,situacija u Tetaru na Taganki se zagrejala do usijanja.Sovjeteski činovnici nisu   davali dozvolu  za gostovanje trupe u inostranstvu , ignorisali su priznalja koja  su režije Ljubimova dobijale na Zapadu. Osim toga , zabraljena je i predstava posvećena uspomeni na Visokog kao i još nekoliko režisjkih ostvarenja Ljubimova.

Ubi ga  prejaka reč
Godine 1984. Ljubimov je dao suviše  smeo intrevju dopsiniku Tajmasa  ( The Times)  u kojemu je kritiokpovao odnos sovjetske  vlasti  prema kulturi čime je izazvao gnev činovnika . Pokazalo se da će to imati nesagledive posledice po režisera :Ljubimovu je oduzeto sovjetsko državljanstvo i smeljen je sa mesta umetničkog direktora Taganke, nakon čega će sledeće četiti godine provesti u progonstvu u inostarnstvu.

 Skandal drugi: svađa s ministrom kulture SSSR-a
Sledeće  čtiri godine života Jrija Ljubimova, provedene van zemnje,  nikako se ne bi mogle nazvati  uzaludnim trošenjem velikog talenta.Zapad je sa zadovoljstvom prihvatio reditelja , pa je  za vreme izganastva uspeo da radi u najvećim evropskim teatrima:londonskom Kovent-gardenu, milanskoj La-Skali i pariskoj Grand-Operi.

Vraćanje Ljubimova u Sopvjetski Savez bilo je prtopraćeno slavopojkama o njegovom talentu i zaslugama za nacionao pozorište: vraćeno mu je državljanstvo, ponovo je potsavljen na funkciju umetničkog direktora Taganke , pa mu je čak bilo odobreno da postavi zabranjene predstave među kojima i onu u čast Visockog.

Dao otkaz  glumcu Nikolaju Gubenku, budućem ministru kulture
Ali novi konflikti se nikako nisu mogli obuzdati-već 1992. g.Ljubmnov daje otkaz glumcu Nikolaju Gubenku, koji će kasnije postati ništa manje nego poslednji ministar kulture SSSR-a, što je izazvalo višemesčene svađe unutar trupe.Sam glumac-ministar Gubenko je uzrok sukoba video u tajnom pokušaju Ljubimova da privatizuje Tetar na Taganki  što je trebalo da se učini  daleko od očiju anasambla .Bilo kako bilo, tek te, (1992.) godine Gubenko  sa još nekoliko glumaca napušta Taganku. Kasnije oni formitarju „Udruženje glumaca Taganke „.

Skandal treći : rat s birokratijom
Tek što su bile prošle  devedsete, nazvane godine    zastoja,usledili su novi konflikti i skandali:Ljubimov se najpre posvađao sa Ministartzvom kulture, a odmah zatim objavio je rat i celom glumačkom ansamblu na Taganki.

U novembru 2010.  prilikom dodele „Zvezde Tetrala „ ,slavni pozorišni režiser je obelodanio  svoju nameru da  se povuče s mesta umetničkog  direktora Taganke.

-Prema pozorištima se tako ne može odnositi.Ja sam u Dumi rekao da se  nama na taj neodgovoran način ne može upravljati.Ne mogu pristati da pišem vlastima  o tome   koliko mi je potrtebno eskera i farbe.To je poptuni zakonski idiotizam“, ogorčen je reditelj prema gradskoj birokrtatiji  .Po njegovom priznanju baš ta birokratija  departmenta za kulturu grada Moksve traži mu „da potpisuje i po 300  papira dnevno“ i da detaljno ispisuje i doikazuje  „koliko je šta  sve  svakodnevno potrebno pozorištu.“

Tada su prestoničke vlasti zamolile Ljubimova da ostane na funckiji , a zamenica gradonačelnika Moskve za socijalnu politiku Ljudmila Švecova  , je čak, „ničim izazvana „ obećala glavnom režisru da će Teatar na Taganki dobiti autonmni status kulturne institiucije.

Skandal četvrti:odlazak iz pozorišta
Situacija u pozorištu se nakon svega ovoga ništa nije promenila.

Poslednja  kap ulja na vatru između režisera i trupe planula je za vreme gostovanja u Pragu. Pre početka  probe Brehtove drame „Dobri čovek iz Sečuna“ na koju su kao rediteljsku radionicu bili pozvani predavači  i studenti pozorišnih akademija iz cele Češke Republike,anasambl Taganke je odbio da igra tražeći ispaltu denevnica. Taj zahtev im je ispunjen, dnevnice su im isplaćene .

Režiserova supruga ,Katalin Ljubimova,se ovako seća   te skanddalozne  praške probe i čeških glumačkih dnevnica:

„Zatim je Jurij Petrovič održao tu „krvavu „ probu nakon čijeg je zvršetka izjavio ... da više sa  ovim ansamblom raditi neće.

 Svoju konačniu, i kako se pokazalo, neopozivu, odluku  da napušta Teatr na Tagnki, proslavnjeni reditelj je obelodanio 25. juna 2011.g., odmah nakon povratka sa  gostovanja u Češkoj.

Skandal peti, najnoviji „Tražim izvinjenje“
Posledljnji konflikt Ljubimova sa anasblom Teatra na Taganki, njskorijeg je vremena. Dana 10. marta on je napisao pismo Moskovkom departmentu kuture u kojem izražava svoju zabrinutost što se njegove autorske  predstave igraju bez njegovog prisustva  i saglasnoti.Rukovodilac  prestoničkog depatrmenta kulture, Sergej Kapkov , je najavio da će  ovaj problem razmotriti zajedno sa Ljubimovim 29.marta.

U međuvremenu doalzi do naglog obrta:glumci ( ili bolje reći , nekoliko njih ) sa Taganke obratili su se Ljubimovu molbom da ponovi preuzme riukovođenje njihovom trupom izražavajući istovremno nadu da će Kapkov uspeti da nagovri maersta da se vrati „pozorišnom domu svome, na Taganku“, ( što mu inače ne bi bilo prvi put ).

Odgvor revoltiranog redotelja nije nikog iznenadio:bio je toliko pun konflkiktnih kapisli da se čekao samo momenat da kresnu. I kresnule su: da, vratiće se, ali najpre glumci da mu se izvinu.

Jer:“ Ljudi se moraju promeniti, a ne  samo da  ga pozovu da se vrati.Na šta vam ja ličim, na psa, šta li ? „poručio je reditelj.

Ruski mediji beleže u najnovojim vestima da je i ono malo želje za povratkom  na Taganku čak i pod uslovom  izvinjenja glumačkog anasambla, kod Ljubimova iščezlo.

Konačna njegova odluka glasi:“Nipošto i nikad više na Taganku !“.

Odbio je i ono  na prvi pogled  kompromisno rešenje da  se vrati sa počasnim zvanjem „predsednika-utemeljivača .“
Branko Rakočević