Da li je Car Dušan umro prirodnom smrću ili je ubijen?

Car Stefan Dušan Nemanjić bio je prvi i poslednji car u istoriji Srba.

Po liku i delu ostao je upamćen pod nadimkom - Silni.
Opravdano!

Stvarno je bio - Silni.

Šta reći o vladaru koji je za nepunih dvadeset i nešto godina (1331-1355) izdigao srpsku državu do mere velike i poštovane sile u Evropi. Njegova moć se ogledala i u tome da je sam podigao prvu srpsku patrijaršiu i sam sebe proglasio carem.

Možda zbog tog čina, istina, nije uspeo da uđe u red svetaca, ali će zasigurno u srbskim glavama ostati upamćen!

Nedavno, u Školi lepog ponašanja, istoričar Dušan Milovanović održao je predavanje o Caru Dušanu, i izneo neke istorijske činjenice koje su poznate samo stručnoj javnosti, ali ona šira i znatiželjnija ostala je, do ovog predavanja, a sada i teksta tih "pikanterija".

U razgovoru za "Svedok" Dušan Milovanović kaže:

- Na Hilandaru je 1347. godine boravio Car Dušan Silni. Sklanjajući se od kuge, poveo je sa sobom svoju ženu, dete i svoju svitu. Vođen mišlju da je Sveta Gora jedino tle koje molitvom može da se "odbrani" od kuge, odlučio je da tamo boravi neko vreme. I stvarno, u to vreme dok je kuga harala Balkanom, Sveta Gora je bila jedino mesto do kojeg ta opaka bolest nije mogla da dopre.

- Odlazeći sa Hilandara Dušan Silni je u znak zahvalnosti, darivao sve manastire na Svetoj gori. Naravno najviše je darivan Hilandar. Tamo je i sagradio malu crkvu, zadužbinu, ostavio je takozvanu hašu, svileni pokrivač za konje, koje specijalno rađen u Veneciji, lovački tobolac sa strelama, nekoliko povelja. Bitno je da se kaže da je za cara Dušana, Sveta gora je bila matica pravoslavlja.

Gde je tu ono što je malo poznato Srbima?

- Pored svih stvari koje je Dušan ostavio, ostala je i jedna vinska kupa, od srebra pozlaćena iznutra i spolja. Ta kupa je imala, za razliku od ostalih koje su bile od 2,5 decilitara, zapreminu od 2,5 litara. To je bila mera Cara Dušana!

Voleo je, znači, da popije, pitamo Milovanovića?

- Voleo je da popije, ali ne i da se napije. Nije bio pijanac.
Šta kazuje ta tolika vinska kupa? Ta vinska kupa nam govori da je Dušan bio stasit čovek. Malo ko zna da je Car Dušan, bio visok skoro 2,14 metara. Po nalogu Sinoda Srpske pravoslavne crkve, vladika Atanasije Jeftić sa komisijom, otišao je u crkvu Svetog Marka u Beogradu i otvorio kivot u kome leži Dušanovo telo. Posle merenja došli su do saznanja da je Car Dušan bio ogroman čovek. Interesanto je reći da je Dušan bio velik i turnirski borac. Nije propuštao viteške dvoboje i uvek je pobeđivao.

Pominje se neka Dušanova garda džinova?

- Dušan je imao ličnu gardu sastavljenu od ratnika iz cele Evrope, od kojih je svaki bio visok preko dva metra. Gardu je sačinjavao 101 čovek i svi su bili preko dva metra, što svedoče mnogi istorijski dokumenti. Samo je jedan od njih bio je viši od svih.

Ko je smeo da bude viši i od Dušana Silnog?

- Dušanov barjaktar! Najviše sam se iznenadio, kada sam video ratni barjak, koji je takođe ostavljen na Hilandaru. Barjak je trougaonog oblika dimenzija tri metara sa 4,5, od osam slojeva teške svile, na vrhu je veliki krst težak četiri i po kilograma. Zamislite sad, takav barjak treba nositi u levoj ruci, dok u desnoj treba nositi mač i braniti zastavu.

Oko te Dušanove džinovske garde ima pomalo i epskog zapleta?

- Tu postoji jedna lepa priča. Istorijski potkovana. Po povratku cara sa Hilandara, diže se cela Albanija u želji da izađe iz carstva. Pošto je prestonica bila u Skoplju, car podiže svoju gardu, i za 28 dana obiđe celu Albaniju. Ispred skoro svakog grada, pred kojim bi se pojavio Dušan sa svojom gardom, grad bi otvorio vrata i istakao belu zastavu. Bilo je samo nekolikom manjih okršaja u kojima su neprijatelji bili potučeni do nogu.

U sastavu njegove garde, rekoste, bilo je ljudi raznih nacionalnosti?

- Da. Od Švedana, tevtonskih Nemaca, Talijana iz Albanije, naših hercegovaca i drugih. Samo jedan uslov je morao da bude ispunjen. Svi su morali biti viši od dva metra!?

SRCE ILI TROVANJE?

Da li je jedan tako stasit i moćan vladar umro ili je ubijen, još uvek je nepoznato. Istina, ima priča da je bio otrovan, ali do današnjih dana, osim pojedinih tekstova u novinama, dalje od mogućnosti da je otrovan, ništa istorijski i činjenično nije dokazano.

Ono što jeste poznato i što je činjenica je da je Dušan Silni bio velika smetnja katoličkoj crkvi, ali i tadašnjoj Vizantiji. Postoji priča, da je Dušan po povratku iz Albanije, na proslavi pobede, dao jednu neopreznu izjavu, da mu je sledeći korak, smirivanje Franjevaca i drugih katolika koji diraju srbsko stanovništvo u Dalmaciji. Deset dana posle te izjave, 20. decembra 1355. godine, on je iznenada preminuo.

Navodno, doživeo je srčani udar. Ali treba imati na umu da je Dušan bio atleta, da ne postoje dokazi, niti kakav papir, koji bi ukazivao na pogoršano zdravstveno stanje cara! Zato, možda bi trebalo uraditi analizu skeleta, i utvrditi o čemu je reč?!
Takođe važno je napomenuti, da je naš narod i crkva napravila veliki greh što nije želela da Dušana proglasi za sveca.


Ivan Dinić

Srbski vladari u poseti Hilandaru

Hilandar je bio predmet posebne brige i pažnje svih Nemanjića, ali od svih njih, posle svetog Simeona i Svetog Save Hilandar je od Nemanjića (pored, možda, Stevana Prvovenčanog) posetio samo car Dušan, koji je u njemu i na Svetoj Gori boravio od 1. seprembra 1347. do juna 1348. - čitavih devet meseci i to sa caricom Jelenom.

Na mestu susreta cara Dušana sa bratstvenicima, podignut je "Krst Cara Dušana", a u blizini je car Dušan zasadio maslinu. Prilikom te posete car Dušan je bogato darivao sve manastire na Svetoj Gori, a novčano je pomogao Hilandaru da izvrši objedinjavanje svoga poseda na Svetoj Gori. Od tada do danas hilandarski posed na samoj Svetoj Gori nije uvećavan, a najnovija vojna merenja pokazuju da Hilandar na Svetoj Gori poseduje 10 hiljada hektara zemljišta, što je najveći zemljišni posed jednog manastira na Svetoj Gori - koji čini približno jednu trećinu čitave Svete Gore, pri čemu Lavra ima posed po veličini približno ravan hilandarskom, pa izlazi da ostalih 18 manastira dele jednu trećinu Svete Gore.

Caru Dušanu se pripisuje izgradnja paraklisa Svetih Arhanđela (neposredno ispod pirga Svetog Save, severno od oltara Sabornog hrama).

Ne treba gubiti iz vida da su Sveta gora, pa i Hilandar, od 1342. do 1371. godine bile u sastavu srpske države - Dušanovog carstva, i da je možda ta okolnost, a možda i prebogati darovi svim manastirima, bili od uticaja kod donošenja odluke da se carici Jeleni odobri da stupi na tle Svete Gore i na njoj ostane za sve vreme boravka cara Dušana na Svetoj Gori. Car Dušan je njen dolazak pravdao time da ona na Svetu Goru ne dolazi kao žena nego kao carica.

dr Životije Đorđević