Desetogodišnje ćutanje Margaret Tačer

Živimo u svetu koji je prekrojila Margaret Tačer, mada to i ne primećujemo. Zašto? Bar iz tog razloga što, na primer, problemi današnjih ruskih studenata imaju mnogo više zajedničkog sa problemima britanskih studenata 90-ih, nego sa teškoćama sovjetskih diplomaca ne tako daleke epohe Gorbačova.

Nekada pre Tačer u Engleskoj je moglo da se stekne besplatno obrazovanje. Sada može da se kupi ako si bogat ili da se dobije na kredit, ako si siromašan. Da li je to pravedno? Po nečemu jeste, ali ova pravednost je surova kao gvožđe od kojeg je bila napravljena Margaret Tačer.

Sve dobre stvari se prodaju ili se dobro kupuju; ako se stvar ne prodaje, ona je loša. Tržište je najpravedniji arbitar u životnoj trci. Takva je bila maksima gospođe Tačer, u koju je ona verovala sa religioznim žarom. Rezultate osećamo mnogo godina posle baronesine ostavke 1990. godine. Moda blagorodnog siromaštva inteligencije promenjena je i u Britaniji i u Rusiji modom brzog novčanog uspeha. Britasnski predavač Pol Mejson ističe u članku za Gardijan da svoje snove i zamisli savremeni studenti započinju da ostvaraju od sonivanja firme – tačnije strukture koja može legalno da dobija novac. Svi ostali projekti – razne komune, opštine, slobodna udruženja naučnika – smatraju se kulama od peska. Da li je to realno? Veroatno jeste. Ali kakva je to promena u poređenju sa vremenom pre Tačer!

Naravno, samo Tačer ne bi tako mogla da promeni naš život. Ona je imala mnoštvo pomoćnika i istomišljenika, i u Britaniji, i u SAD, i u čitavoj Evropi, i u Rusiji. Dovoljno je navesti Rolanda Regana, čija bi pobeda na predsedničkim izborima u SAD 80-ih teško bila moguća bez uspeha Tačerove 79. godine.

Između ostalog, formiravši sistem gde se sve okreće oko novca, Tačer je postala njena žrtva. Čedo kapitala koje juri novim tržištima, EU, čedo je između ostalog i gospođe Tačer, koja nije htela da sluša savete i primedbe svoje praroditeljke. Samo što je Tačer 2002. godine otvorila usta da kritikuje EU, iz štaba njene rođene Konzervativne stranke začuo se grozan uzvik. A ubrzo je baronesin i sekretar za štamu saopštio da je madam navodno vrlo bolesna i da više neće davati političke izjave. Izgleda da su vlasti jednostavno zapušile baronesi usta. A šteta: deset godina kasnije nedostaci EU su vidljivi čak i njegovim entuzijastama. pri tome isti oni nedostaci na koje je ukazivala Tačer: birokratizam, uravnilovka, ukidanje odgovornosti izabranih poslitičara preko predaje čitve vlasti Briselu, brisanje tradicionalnih moralnih vrednosti. Ne razmišljaju uzalud danas u Engledkoj o referendumu o istupanju iz EU. Evo šta o toj ideji aktualnog premijera Dejvida Kamerona govori ekspert fonda Goldman Saks Kris Klark:

- Ove namere premijera sasvim se uklapaju u razumnu liniju koju treba realizovati. Ona se sastoji u tome da se započne polako vraćanje naših ovlašćenja iz Evrope. Pri tome ne treba prekidati trgovinu sa Evropom – to se podrazumeva. Ali treba kategorično da zabranimo da nas mešaju u neke ekonomske ekspertimente EU. Zato što neki ekonomski koraci EU su direktna suprotnost onome što treba činiti da se krećemo napred.

Danas propaganda i Evrope i SAD trubi u slavu Margaret Tačer kao da zaboravlja o njenom skoro desetogodišnjem ćutanju. Sećaju se samo nespornih uspeha sa zapadne tačke gledišta: obuzdavanje levičara u Engleskoj, otpor Brežnjevu i raspad SSSR, družba sa SAD i slično. Opozicija EU i strah pred ujedinjenom Nemačkom dva su sumnjivija ubeđenja svojstvena baronesi koja se ne ističu toliko u javnosti. Šteta. Zato što je Tačer imala svoja sopstvena ubeđenja, čvrsta i nepokolebljiva. Zbog čega će je verovatno još dugo poštovati čak protivnici.

Dmitrij Babič,