Asteroidno-mesečeva dilema

Pred Amerikancima je težak izbor između stvaranja baze na Mesecu i osvajanja asteroida, kako je predložio predsednik Barak Obama. Svaki program zahteva gigantske troškove, zato treba odabrati jedan. Do nedavno odgovor se činio očiglednim. Naučnici su se ozbiljno pozabavili proučavanjem asteroida. Ali ovih dana grupa kongresmena je iznela na razmatranje nacrt Zakona o obnovi američkog vođstva u kosmosu. U njemu se predlaže da se čovek pošalje na Mesec radi kasnijeg uređenja baze na njegovoj površini.

Autori inicijative tvrde da njen smisao nije u ponavljaju zadataka Apolona od pre 40 godina. Mesečeva misija postavlja jasne i dosežne ciljeve koji po mišljenju kongresmena ne samo da će vratiti američkoj kosmonautici status lidera u osvajanju kosmosa. Najvažnije je što će boravak ljudi na drugom nebeskom telu zahtevati razradu novih tehnologija i povući za sobom proboj u mnogim naučnim disciplinama. Nagomilano iskustvo može da se iskoristi za buduće ekspedicije u daleki kosmos, između ostalog na Mars.

Na Mesecu nesumnjivo još mnogo ima posla za naučnike. Od sredine 90-ih ovih istraživanjima uspešno se bave sateliti, govori docent fizičkog fakulteta Moskovskog univerziteta Vladimir Surdin.

- Poslednjih godina oko Meseca su radili uređaji iz raznih zemalja. U skorije vreme započeće sletanje autmatskih uređaja na njegovu površinu. Roskosmos se takođe pripremao za takav posao, ovde učešće čoveka uopšte nije potrebno. Najverovatnije je čak štetno, zato što veoma poskupljuje program, a ništa novo ne donosi. Naseljena baza na Mesecu danas nije neophodna. Mi za sada ne znamo šta može tamo da se razrađuje i šta može korisno za Zemlju da se nađe.

Za pokretanje „mesečeve“ teme kongresmeni su odabrali odgovarajući period.

U SAD ima sve više kritičara „asteroidnog projekta“. U njegovoj prvobitnoj varijanti do 2025. godine bilo je planirano da se ljudi iskrcaju na neimenovani asteroid. A nedavno NASA je poželela da presretne malo nebesko telo, da ga usmeri na Mesečevu orbitu, i 2021. godine da pošalje pilotirani brod na njega. Pri tome, prethodna varijanta programa nije otkazana. Tako da za sada nije baš jasno da li je to jedan projekat.

Ideja misije na asteroid nije slučajna. Ona se pojavila 2010. godine, kada je predsednik Barak Obama otkazao Mesečev program svog prethodnika Džordža Buša.

Razilaženje u mišljenjima povodom toga šta je bolje za Amerikance da urade u kosmosu na narednoj deceniji postalo je posledica idejnog ćorsokaka u koji je odavno zapala kosmonautika. Posle misije Apolona zadaci takvih razmera nisu postavljani. I sada je potreban novi veliki projekat koji ispunjava niz uslova. On treba da bude jasan za političare i javnost, kao i da bude zanimljiv za biznis i ljude koji rade u kosmičkoj sferi.

Kao argument za Mesečev projekat kongresmeni se pozivaju na planove drugih zemalja za sletanje ljudi na Mesec. Takvi postoje u Rusiji i Kini. Ali u datom slučaju pitanje suparništva je samo način da se prida aktualnost, da se argumenti saslušaju, ubeđen je Andrej Ionin. Sa inicijativom parlamentaraca već je verovatno upoznat šef NASE Čarls bolden. Početkom aprila on je potvrdio planove za osvajanje asteroida i podvukao da se ekspedicija na Mesec ne planira. Mada teško je bilo pretpostaviti da državni činovnik daje izjavu koja se kosti sa kosmičkom politikom Obame. Ipak sudeći po neočekivanim metamorfozama asteroidnog programa, narednih meseci možemo da budemo svedoci zanimljivih transformacija u planovi NASE.

Boris Pavliščev,