Živa roba za Evropu

Teško je zamisliti da se u našoj slobodnoj i demokratskoj jedinstvenoj Evropi na desetine hiljada ljudi lišavaju slobode, podvrgavaju eksploataciji i izlažu na prodaju kao živa roba za sticanje profita, izjavila je komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem u toku predstavljanja referata o stanju borbe protiv trgovine ljudima u zemljama članicama EU na zasedanju Evropske komisije. Dokument na sličnu temu bio je pripremljen prvi put.

Između ostalog u dokumentu od 2008. do 2010. godine broj žrtava prinudnog rada i prostitucije je u EU uvećan za 18%. Istovremeno broj lica osuđenih za trgovinu ljudima smanjen je. Zvaničo su registrovane 23 623 žrtve trgovine ljudima. Apsolutnu većinu čine žene i devojke, 20% muškarci i dečaci. Dvoje od troje postradalih terali su da se bave prostitucijom, ostale su primoravali da rade, bave se kriminalom ili su im uzimali organe. Većina žrtava, preko 60%, potiču iz zemalja same EU, uglavnom iz Rumunije i Bugarske.

Komentarišući navedene cifre, Sesilija Malmstrem nije krila emocije. Takva je žalosna istina, rekla je ona između ostalog. Trgovina ljudima je postala veliki posao i ona se dešava bukvalno pred nosom, što je teško zamisliti. Ona je izrazila duboko razočaranje time što bez obzira na preteću tendenciju, za sada se u većini zemalja EU ništa ne čini za borbu protiv nje. A nemački zakonodavci sami po sebi doprinosili su uvećanju razmera trgovine ljudima. Tako pre 10 godina u zemlji je bio donet zakon o legalizaciji prostitucije. Cilj je osigurati socijalnu zaštićenost prostitutki. Profesor Hajdelberškog univerziteta Alsel Drejer navodi ovakvu cifru: u Nemačkoj ima 60 puta više prostitutki nego u Švedskoj, gde je ovaj vid delatnosti zabranjen. Više je slučajeva trgovine ljudima.

Razume se, problem trgovine ljudima se tiče ne samo Nemačke, rekao je u razgovoru sa dopisnikom Glasa Rusije Kristinom Peters zamenik predsednika Saveza službenika nemačke krivične policije Bernad Karstensen.

- Problem trgovine ljudima je problem međunarodnih razmera. Reč je o tome što u sferi uključivanja u prostituciju devojaka iz istočne ili južne Evrope u zapadnu vrlo je teško utvrditi činjenicu njihove eksploatacije. U nizu zemalja nizak je prag za izbegavanje krivičnog gonjenja. Tako stoje stvari u Evropi, tako stoje i u Nemačkoj.

Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov ipak vidi ovde određeni progres.

- Hajde da ipak gledamo pozitivno. Želja kriminalnih krugova da steknu superprofit uvek je postojala. Zato EU se trudi da se bori protiv toga. Meni se čini da u zemljama koje čine uniju ipak prevlađuje demokratsko načelo. Između ostalog ruska država se bori protiv sličnog kriminala. Zato tu postoji jedna od tačaka saradnje Rusije i EU.

Po podacima nedavnog referata SAD u svetu 27 miliona ljudi se podvrgava prinudnom radu i prostituciji. A od 185 zemalja samo 33 u punoj meri poštuju međunarodne obaveze borbe protiv trgovine ljudima. To teško da može da umiri Evropu.

Oleg Severgin,