Kako su Srbi oborili „Nevidljivog“

Deo 2

Nakon što su Dragan Matić i njegovi drugovi oborili F117 A, Bela kuća i Pentagon su rukovodstvu SRJ uputili molbu da krhotine aviona i sve što je od njega ostalo vrati Sjedinjenim Državama. Međutim, Beograd je, prirodno, ovo odbio. Danas je „oboreni Stelt“ izložen u muzeju avijacije. Ovde smo i nastavili razgovor s Draganom Matićem.

Vaš proračun je funkcionisao jasno i skladno. Kako su Amerikanci sa svojim AVAKSima i najnovijom elektronikom propustili sovjetsku raketu i doveli „Stelt“ pod udarac?

- Mi smo branili svoju domovinu i vršili svoju dužost. I mi smo bili na meti, i nas su pratili s američkih satelita, AVAKSi su i nas otkrivali. I zato smo se trudili da ne šaljemo nikakve signale u etar. Ako se u etru ili na neprijateljskom radaru nalaziš više od 20 sekundi – već si mrtav. Možeš da očekuješ „Tomahavke“, „krilate rakete“ ili neku drugu jaku bombu. Moje mišljenje o „Steltima“ jeste da su počeli da ih proizvode kako bi ih prodali svojim saveznicima u čitavom svetu. Mašina je nenormalno skupa – svaki primerak košta preko 50 miliona. Mnogo se govorilo o ovim „Steltima“, ali je sve to reklama Pentagona. On nije imao veliku brzinu leta, nije imao dobru zaštitu i mogao je da ponese samo dve bombe. Još jedan nedostatak ove „ptice“ jeste to što se previše približavala cilju i tek posle toga je mogla da zada svoj smrtonosni udarac.



Koje još avione je vaša ekipa uspela da obori?

- U toku prvih dana agresije protiv Jugoslavije RV NATO je svoje letove počinjalo posle 20.00. Svi avioni su uvek išli jednom istom maršrutom. Istim putem su se vraćali i u svoje baze. Brzo smo shvatili ovu osobenost. Većina aviona nam je bila na nišanu 40-50 kilometara pre naše pozicije. Američki piloti i njihove kolege iz NATO se uvek pridržavaju pravila i tačno izvršavaju komande. Postoji maršruta, postoji zadatak i oni ni za milimetar ne odstupaju od njega. Čitali smo njihove planove između redova i to je spasavalo nas i našu PVO. Naša računica je osim prvog F117 pogodila još jednu mašinu. Pogodili smo je, ali je ona uspela da dođe do Hrvatske i tamo je sletela. Istina, za to postoje zvanične potvrde. O tome su pisale novine, bila je fotografija. To se desilo 30. maja. A pre toga smo oborili F16. Pilot je bio komandant eskadrile koja je specijalno uništavala sisteme PVO. Po njega je poslata specijalna grupa helikopterima kako bi spasila život tako važnog čoveka. 4 helikoptera i 10 aviona je obezbeđivalo podršku pripadnicima desantnih snaga. Ovaj pilot je učestvovao u operaciji „Bura u pustinji“, bombardovao je Srbe u Republici Srbskoj. To je bio veoma iskusan letač i pouzdan pilot. Međutim, uspeli smo da pogodimo njegov legendarni avion.



U rezultatu naše ekipe je i B-2. Istina, opet nema dokaza. Ali naši radisti su zabeležili razgovor između pilota i AVAKSa. Pilot je vikao: „Pogodila me je raketa, treba me spasavati.“ Stigao je do Mađarske. Ratovali smo i obarali protivnika – mi smo imali staru opremu, a oni najmodernije oružje, ali se ispostavilo da smo lukaviji i pokazali smo da umemo da pružimo otpor.

Zašto su, po vašem mišljenju, zemlje NATO započele rat protiv Jugoslavije?

- Kao prvo, da bi nas kaznili zbog Kosova. Kao drugo, da bi testirali novo oružje u konkretnim borbenim uslovima. I kako bi se istovremeno izbavili od njegovih starih rezervi, da bi dobili nove. VIK SAD je kasnije dobio na stotine milijardi dolara. Pentagon je tražio sredstva, a vlada ih je izdvajala. Na teritoriji Jugoslavije je prvi put ispitana bomba od 2,5 tone.

Jugoslavija se raspala 1991-1992. godine. I mi, Srbi, smo smetali Zapadu, trebalo nas je slomiti. Oni nisu ratovali protiv Miloševića, to je bio samo paravan. Hteli su da slome narod, da unište zemlju i da je drže pod kontrolom. Šta sve nisu ovde bacali – osiromašeni uran, kasetne bombe. Naša zemlja je bila poligon na kojem su eksperimentisali stratezi NATO.

Konstantin Kačalin,

Kako su Srbi uništavali nevidljivog - I deo