Quo vadis, Afganistan?

Poštovani slušaoci, završavamo projekat Avganistan-2014: pre i posle i nadamo se da je nekog od vas ova tema zainteresovala dublje. Očekujemo vaše odzive, pitanja i želje, avganistanska tematika ostaje i ubuduće jedna od najvažnijih za Glas Rusije.

Quo vadis? – Kuda ideš? Ovo biblijsko pitanje koje je postalo hrestomatijsko, sve češće zvuči primenjeno prema Avganistanu, kako se približava rok povlačenja trupa zapadne koalicije iz ove zemlje. Političari i vojska, parlamentarci i analitičari pokušavaju da razmotre danas budućnost ove zemlje. Da razmotre kroz mračnu zavesu vojnog požara koji ili izbija, ili zloslutno tinja, ali nikako se ne gasi.

U čemu se slažu i o čemu diskutuju oni koje brine sudbina zemlje umorne od stranih invervencija i unutrašnjih neprilika? Učesnici konferencije u Ruskom institutu za strateška istraživanja vide, na primer, ovakve mgouće „mape puta“ za režim u Kabulu. Plan A: avganistanska vlada zadržava vlast i čuva aktualni status-kov. Plan B: Kabul pristaje na podelu države po etničom principu i daje južne regione pod kontrolu naoružane opozicije. Plan C, koji se podudara sa mišljenjima britanskih i američkih eksperata koji predviđa posetepenu decentralizaciju Avganistana i formiranje širokih autonomija u regionima gde kompaktno žive Puštuni. Sa tim se slažu neki od avganistanskih gerilskih komandira.

Direktorka nemačkog nevladinog Centra za međunarodne mirovne organiazcije doktora Almuta Viland-Karimija obulka je moguće varijante u nekakvu umetničku formu. Ne nabrajajući neke međuscenarije, treba navesti posednji – Nazad u budućnost. I tu je sve takođe jasno – povratak situaciji posle povlačenja SSSR, kada su talibani došli na vlast.

Tačnije krug se zatvara? Avaj, većina eksperata je sklona upravo takvoj varijanti. Naoružani stranci u Avganistanu, ma čime opravdavali svoje prisustvo, uvek su bili i biće u očima Avganistanaca okupatori. U razgovoru za Glas Rusije kopredsednik nezavisnog međunarodnog analitičkog centra Avganistan Analists Netvork Tomas Ruting istakao je da će nova misija imati dvosturke posledice.

- Sa jedne strane strane trupe u očima mnogih Avganistanaca doprinose stabilizaciji situacije. Ali sa druge oni su istovremeno i destabilišući faktor, pošto će ostati meta za napad terorista. Jer lideri Talibana su izjavili da će biti spremni za politički dijalog samo pod uslovom povlačenja trupa koalicije. U tome je stuština dileme.

Mišljenje Leopolda Nutija, profesora istorije međunarodnih odnosa rimskog univerziteta Roma Tre.

- Pozitivna varijanta je malo verovatna, kaže profesor. Mnogi se plaše da će se ponoviti scenario koji se desio posle povlačenja sovjetskih trupa i doveo do građanskog rata. Varijanti može da bude nekoliko, ali najvažnije je da je narod umoran od rata.

Ne prema tuđim rečima, već iz ličnog iskustva situaciju poznaje španska novinarka Monika bernabe koja živi sada u Kabulu, autor knjige o ovoj zemlji i osnivač Avganistanske asocijacije za ljudska prava.

- Nama pokazuju lep film, vitrinu, govore o demokratiji i razvoju. Ali treba skinuti sa ove vitrine blistavi lak i postaje očigledno da zemlja nima nikakve osnove da bude samostalna. Ja sam pesimista u pogledu budućnosti Avganistana. Smatram da čim zemlju napuste trupe međunarodne koalicije, državu koja ima u vladi i parlamentu bivše terorističke komandire, očekuje nevesela budućnost.

Istina, nemački koleg aBernabe, pisac i novinar Marko zeliger, autor knjige Umreti za Kabul, ne smatra da će posle povlačenja trupa koalicije u Avganistanu započeti građanski rat. Previše je blaga, između ostalog nekretnina, nagomilano za ovo vreme kod predstavnika vladajućih klanova da sve to izgube u plamenu unutrašnjih sukoba.

Međutim jedan aspekat o kojem ne govore previše je to da je Avganistan neiscrpna riznica litijuma, kao i gvožđa, bakra i zlata. Ne privlači li zato ova zemlja k sebi strane zavojevače u liku raznih nezvanih prijatelja?

Oleg Severgin,