Mali: Francuski gambit

U martu ove godine na zasedanju SB UN predstavnik Ruske Federacije Vitalij Čurkin povodom formiranja u sastavu misije UN u Demokratskoj Republici Kongo brigada za operativne intervencije izjavio je: Nas posebno brine rastući pomak u stranu vojnih metoda mirovnjaštva.

To što je ranije bilo izuzetak, sada rizikuje da postane uobičajena praksa. Ova primedba – pretvaranje dela plavih šlemova u snage za brzo reagovanje, zaista, nije najbolji metod mirovnjaštva. Ali možda drugog rešenja sada jednostavno nema? Ali u operaciji za obnovu ustavnog poretka na severu Malija shema primene vojne sile jednim, a podrške mira drugim snagama čini se mnogo efikasnijom.

Ona pobeđuje i sa tačke gledišta političke logike. Svega godinu dana ranije bivši visoki oficir francuske spoljne obaveštajne službe Alen Šue pisao je za Le Figaro: Francuska koja je bez kolebanja bacila sve snage na uništavanje Gadafija, raščistivši samim tim put za islamiste, poziva međunarodnu zajednicu da postupi isto tako sa Bašarom Asadom, ne želi da mrdne prstom prilikom podele Malija od strane kriminalnih hordi, koje sebe nazivaju islamistima. Tačno. Ekonomija zemlje u koju su uložena sredstva francuskih kompanija zamrla je, uz to u zarobljeništvu islamista su građani ove zemlje. Postoji opasnost da posle Malija islamisti krenu u susedne zemlje koje takođe ulaze u zonu uticaja i interesa Francuske. I Francuska je kao odgovor na moblu malijske vlade donela složenu odluku: ona je životno zainteresovana za hitno razbijanje terorista, one se time i bavi.

Za rat se sprema od sredine prošle godine. Organizuje se obaveštajna služba, snabdevanje, planiranje, priprema se tehnika. Strategija januarskog udara tačno je sračunata i efikasna. Udaraju i sa zemlje i iz vazduha, munjevitim premeštanjima borbenih odreda ne daju vreme za pregrupisavanje. Protivnik je dezorganizovan i praktično bez otpora sateran u planinski i pustinjski sever, gde ga uništavaju specijalno pripremljene grupacije trupa. Francuskom ekspedicionom korpusu u uništavanju terorista i njihovi citadela pomaže odlično pripremljen za borbena dejstva u pustinji kontigent Čada. Čad ima svoje račune sa teroristima, i rukovodstvo zemlje nije zabrinuto zbog posledica učešća u eliminaciji terorista. Za druge susedne zemlje članice koalicije to nije poželjno, one imaju drugu ulogu – njihovi vojni kontigenti su uključeni u solobađanje gradova i strateški važnih regiona za održavanje reda.

Krajem aprila likvidirane su osnovne baze, kampovi za pripremu, skladišta municije. Uništena je tehnika, prekinute su maršrute kretanja terorista, dezorganizovan je sistem upravljanja i veze. Uništeno je oko 3000 nepomirljivih, među njima veliki broj stranih plaćenika.

Niko ne govori o otme da je banda u Maliju likvidirana u potpunosti. Očigledno da u uslovima savremenog partizanskog rata i ozbiljnih međuetničkih problema koji ovde postoje to nije moguće. Ali „armije“ orijentisane na masovna borbena dejstva više nema. Znači, bitno je umanjena opasnost od destabilizacije situacije u regionu Sahelja. Paralelno sa borbenim dejstvima u zemlju stiže kontigent vojnih instruktora radi formiranja bezbednih malijskih oružanih snaga. Kupuje se savremena tehnika i naoružanje, između ostalog u Rusiji.

Od neizbežnih minusa postoji ozbiljan problem sa izbeglicama. Početkom 2013. godine dejstva berberskih separatista i islamističkih grupacija dovela su do toga da je iz zemlje pobeglo 155000 Malijaca, a otprilike 200 000 otišlo na jug. A posle početka intervencije, plašeći se osvete za zočine saplemenika, samo u Mauritaniju je pobeglo 70 000 malijskih Berbera i Arapa. Ali to se ne može izbeći.

A kako da se izbegne dugotrajna kontrapartizanska kampanja i da se ne izgube osvojene pozicije Francuzi su moguće smislili. Čim preostali teroristi, kao i obično, počnu da se spremaju za dugu borbu protiv „francuskih okupatora“ Francuska i Čad izjavljuju da povlače trupe a SB 25. aprila donosi odluku o formranju u Maliju kontigenta mirovnjaka od 112000 vojnika i 1440 policajaca od 1. jula. Naravno, neće im biti lako. Ali zaštiti mir njihov je posao i sasvim druga priča.

Vadim Feresovič,