Herman: U Srebrenici je ubijeno 500-1000 muslimana – dvaput manje nego Srba

• Nasilje protiv srebreničkih Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je „pokolj u Srebrenici“ velika politička varka – naglašava autor knjige „Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika“
• 
  
• „To nasilje je bilo odgovor na još veće nasilje i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv.drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srbska armija spasila 20.000 srbskih žena i dece“, naglašava Edvard Herman
• 
  

        Pisac, ekonomista i analitičar Edvard Herman ponovo je upozorio: da je istina o Srebrenici mnogo drugačija od one koju forsiraju zapadna politika i mediji.

       „Pokolj u Srebrenici obično stavljam pod znake navoda, jer je u Srebrenici bilo mnogo krvavih ubistava pre jula 1995. Muslimani – paravojne snage iz Srebrenice – masovno su ubijali Srbe. Prema različitim podacima, više od 150 srbskih sela je sravnjeno sa zemljom“, navodi Herman.

       Podaci govore o tome da su 2.383 srbska civila ubijena od 1992. do jula 1995. godine, napominje Herman i ističe da je to „prvi talas pokolja u Srebrenici“. A tek zatim je došao juli 1995. godine.

       U intervjuu ruskom državnom radiju Glas Rusije, Herman je ocenio da su u julu te godine srpske snage zauzela Srebrenicu i da taj događaj Zapad naziva „masakrom“, a da je to, u stvari, „politički termin“.

       „Ubijeno je od 500 do 1.000 ljudi. Poginulo je dva puta manje ljudi u poređenju sa prethodno ubijenim Srbima. A Zapad tvrdi da je ubijeno 8.000 odraslih muškaraca i dečaka“, rekao je Herman.

       On navodi da je u grobovima bilo oko 2.500 tela i da je većina tih ljudi poginula u borbi. Ali, karakteristika zapadne propagande jeste u tome što su ta tela otkrivena posle jula 1995. i zato ih ubrajaju u „žrtve genocida“ iako je većina poginula u oružanim sukobima.

       Još jedan važan aspekat masakra u Srebrenici jeste taj da su Srbi ubijani na teritoriji koja se smatrala zonom bezbednosti, upozorava Herman.

       „Srebrenica je proglašena bezbednosnom zonom i morala je biti demilitarizovana, ali toga se niko nije pridržavao. Vojnici bosanskih muslimana koji su ubijali Srbe bili su iz Srebrenice. Zapadni mediji su to ignorisali. Ispalo je da su Srbi u julu jednostavno sve redom ubijali“, navodi Herman i dodaje: „Na suđenju o tim događajima komandanta francuske jedinice UN Filipa Moriona su pitali: Zašto su Srbi to učinili? On je odgovorio da je siguran da su se Srbi odlučili na takav korak jer je komandant armije bosanskih muslimana iz Srebrenice napao Srbe pre događaja iz jula 1995. godine.“

       Herman napominje da se te reči komandanta jedinice UN ne mogu naći u zapadnim medijima. Drugim rečima, nasilje protiv Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je „pokolj u Srebrenici“ – velika politička varka.

       „To je bilo nasilje kao odgovor na još veće nasilje, i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv. drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srbska armija spasila 20.000 srbskih žena i dece“, navodi Herman.
On smatra da su kasnija ubistva koja je počinila srbska strana, a kojih je bilo, kako navodi, od 500 do 1.000 – zapravo osvetnička ubistava.

       Dr Edvard Herman je rođen 7. aprila 1925. godine. Počasni je profesor predmeta finansije na Univerzitetu u Pensilvaniji. 

       Autor je knjige „Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika“.