Vladimir Putin: godina u Kremlju

Sedmog maja navršava se tačno godinu dana od zvaničnog stupanja Vladimira Putina na dužnost predsednika Rusije. Eksperti, govoreći o rezultatima prve godine rada šefa države, skreću pažnju da je konsolidovanje napora vlasti usmereno na ispunjenje Putinovih predizbornih obećanja – predsednik drži ovo pitanje pod posebnom kontrolom. A njegove inicijative na međunarodnoj areni jačaju ugled i uticaj zemlje.
Danas Moskva zauzima jake pozicije na spoljnopolitičkoj sceni, smatra generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin.

- Ona predsedava u Dvadesetorici i namerava da predlaže ubuduće razne varijante programa svetskog razvoja, kako bi on proticao po pravednijim zakonima i normama. Transparentniji i pravedniji uslovi koje predlaže Rusija čine je nehotičnim liderom zemalja koje osećaju pritisak od strane EU i SAD.

Slično neformalno liderstvo ne znači da Rusija sprovodi konfrontacionu politiku u pogledu Zapada i nekih drugih regiona sa kojima ima protivrečnosti. Naravno, odnosi Moskve za nizom zapadnih prestonica ne mogu se nazvati vedrim. Nerešenost problema EvroPRO, tradicionalne izjave o tome da Rusija ne poštuje demokratske slobode, kao i usvajanje takozvanog akta Magnitskog teško da će doprineti uzajamnom razumevanju. Principijalni stav Moskve u pogledu nedopustivosti spoljnog mešanja u unutrašnju krizu, a saglasnost sa pravom Irana na sopstveni civilni nuklearni program takođe stvara izvesni antagonizam sa Zapadom. Ipak ne zna se šta bi bilo sa Sirijom, kada bi Rusija zauzela blaži stav. Primeri Libije, Iraka i drugih zemalja kojima su pod izmišljenim izgovorima pokušali da donesu demokratiju na bajonetima, još su sveži u sećanju.

Danas Moskva realizuje politiku pragmatičnih odnosa sa partnerima, zasnovanu na uzajamnom poštovanju i poverenju. Aktivni integracioni procesi na postsovjetskom prostoru dokazali su opravdanost takvog prilaza, istakao je politikolog Sergej Mihejev.

- Putin je jedna od glavnih lokomotiva integracije. To je činjenica koju je nemoguće osporavati. On je u mnogim istupanjima ukazivao da su okolne zemlje prioritet spoljne politike Rusije. Protekla godina jasno pokazuje da se predsednik pridržava tih pozicija. To nije imitacija, već realna spoljnopolitička strategija u odnosima sa onim akoji su za to spremni i shvataju korist po sebe. Carinski savez je postao realnost, postoji pomak ka Evroazijskom savezu.

Što se tiče ekonomske, a i socijalne stabilnosti unutar zemlje kao sastavnog dela globalne zajednice, ona je očuvana. Takvo mišljenje za Glas Rusije izrazio je ekspert Fonda za istorijske perspektive Pavel Svjatenkov.

- Poslednje posledice krize 2009. godine bile su prevladane. Ekonomska sitaucija ostaje dobra i stabilna. Problem se sastoji u tome što će sama ruska ekonomija sa njenim pretezanjem u stranu izvoza sirovina generisati krize. Ipak sa finansijske i ekonomske tačke gledišta godina je bila uspešna.

Država ima želju da kvalitativno promeni poslovnu klimu u zemlji. Važan momenat u realizaciji ovih planova je borba protiv korupucije.

Krajem aprila vlada je referisala o ispunjenju ukaza predsednika. Kabinet ministara je uverio da je izpunjeno 110 od 151 Putinovog ukaza, koji su planirani za 2012-13. godinu. Rezultat je dobar, ali nije idealan. Ukupno je šef države dao 218 ukaza u oblasti socijalne i demografske politike, ekonomije, modernizacije armije i drugih sfera životne delatnosti države. Pri tome 67 njih je stračunato na godinu dana unapred. Tako da se zaista mogu rezimirati samo prvi rezultati aktualnog predsedničkog mandata Vladimira Putina.

Iljja Harlamov,