Čovečanstvo i ekonomska šteta prirodnih katastrofa

Priroda protiv ekonomije. Dva i po biliona dolara – takve gubitke po podacima UN nanele su čovečanstvu prirodne katastrofe od početka 21. veka.

Sada se posledice katastrofe ne uzimaju u ozbir u punoj meri, tvrdi se u referatu UN, koji sadrži pregled ekonomskih gubitaka od stihije za 56 zemalja. Međutim tek 2012. godine desilo se više od 310 elementarnih nepogoda – zemljotresa, poplava, uragana, od kojih je poginulo više od 9 hiljada ljudi i postradalo više od milion stanovnika planete. Po ocenama eksperata, sada osnovnu štetu ekonomiji nanose uragani i zemljotresi. Ali postoje rizici koji se još nisu ispoljili u punoj meri. Na primer, čovečanstvo za sada nije imalo prilike da se suoči sa posledicama pada velikog meteora ili asteroida na Zemlju. Mada pad malog meteora kod Čeljabinska omogućava da se sudi o mogućim razmerama nepogode, govori profesor Instituta za naftu i gas Gubkin Aleksandar Lobusev.

- Osnovne elementarne nepogode koje prete čovečanstvu vezane su za kosmos i unutrašnju energiju Zemlje. Kosmičke pojave su pre svega veliki meteori i asteroidi, koji mogu da padnu kako na teritorije, tako i na akvatorijume. Na aktvatorijumima oni će izazivati ogromni cunami sa katastrofalnim posledicama. Što se tiče unutrašnjih snaga Zemlje, to su pre svega zemljtoresi, koji mogu da izazivaju cunami.

Bolne tačke savremene civilizacije, po mišljenju eksperta, postaju veliki gradovi sa njihovim ogromnim stanovništvom, složenom infrastrukturom, kao i tehnički objekti poput nuklearnih centrala. Njihovo oštećenje više puta će ojačati razorno dejstvo stihije. Primer japanske nuklearne centrale Fukušima to potvrđuje.

Govoreći na prezentaciji referata, Generalni sekretar UN Ban Ki Mun podvukao da je glavnu odgovnornost za smanjenje rizika od katastrofa snose vlade, ali uspeh se može postići u partnerstvu sa privatnim sektorom – investicionim bankama ili osiguravajućim kompanijama. Jer upravo na privatni sektor otpada do 85% svetskih investicija u izgradnju novih zgrada, industrije i razvoj ključnih objekata infrastrukture.

Savremena nauka i tehnologija omogućavaju da se minimalizuju rizici od elementarnih nepogoda, ali čovečanstvo ne preduzima napore u tom pravcu, smatra direktor Instituta za noosferne razrade i istraživanja Boris Režabek.

- Razum je sada daleko od toga čime se bavi savremena tehnokratija. Tehnika se razvija u velikoj meri nesistematski i pod uticajem lokalnih zadataka. Sama po sebi tehnika je samo instrument. Najvažnija je danas jedinstvena politička volja, ali čovečanstvo je strašno razjedinjeno. Zato da izađe na kraj sa prirodnim kataklizama, sa kojima je čovečanstvo u principu u stanju da izađe na kraj pri savremenom nivou razvoja nauke, ono ne može.

Danas eksperti nazivaju dva osnovna puta minimalizacije rizika od prirodnih katastrofa – to je razvoj sistema prognoziranja i obaveštavanja, kao i izgradnja zgrada i infrastrukturnih objekata otpornih na delovanje stihije. Ali kako priznaju stručanjaci, biznis je za sada malo spreman na slične troškove.

Vlad Grinkevič,