U EU se množe skandali

Po mnogo čemu ključni samit EU se odvijao u znaku skandala. Poslednjih nekoliko godina Međarska se nalazi na udaru. Rukovodstvo EU je kritikovalo i optužilo vlast te države za antidemokratičnost, strmljenje ka totalitarizmu, ukidanje opozicionih medija, stremljenje nacionalističkim idealima.

Situacija u Međarskoj malo se izmenila posle 2004.godine kada je stupila u članstvo EU. Dolazimo do momenta gde se priča Nemačke i Međarske ukrštaju.

U Nemačkoj, posebno pošto se bliže septembarski izbori za Bundestag, rastu društveno- političke diskusije na račun toga da li je Nemačka dužna da finansijski spašava EU. A ako da, nije li potrebno smanjiti broj onih kojima bi trebalo pomoći

Jedan od glavnih aktera predizbornih debata Per Štajnbruk, pretendent na mesto kancelara iz socijal-demokratske partije, pozvao je sadašnju kancelarku Merklel da ne vodi pregovore sa vladom mađarskog premijera. Takođe, Štajnbruk je predložio Angeli Merkel da premijera Viktora Orbana i njegovu vladu, kao i čitavu Mađarsku „isključi iz EU, jer teži diktatorskom režimu“. Merkel se takođe kritički izrazila na račun Budimpešte, rekavši da je potrebno učiniti sve moguće, kako bi se ta država vratila na pravi put. I dodala „nije neophodno odmah slati konjicu“ u Mađarsku.

Reakcija Viktora Orbana je takođe bila brza. On je podsetio da su „Nemci jednom već poslali konjicu u Mađarsku u vidu tenkova, i da je to bila loša ideja, koja nije dovela do uspeha“- imajući u vidu dešavanja iz Drugog svetskog rata. Taj je odgovor takođe u određenom stepenu izašao iz okvira diplomatske komunikacije.

Glavni problem koji vodi sve lošijoj međudržavnoj atmosferi u EU- čak nije ni u pukom naletu strasti. Principijalna opasnost se ogleda u skandalima koji potresaju sami vrh država.Za „Glas Rusije“ na ovu temu govori Nadežda Arbatove, stručnjak iz Centra međunarodne bezbednosti pri IMEMO RAN:

- Za EU, urušavanje evrozone bi značilo priznavanje reverzibilnosti procesa evopskih integracija, u krajnjoj liniji u nekoliko smerova. U vreme krize, to je posebno teško. U međuvremenu, kriza EU ne nosi samo finansijsko- ekonomski karakter, već i sistemski. Ekonomska kriza je postala samo katalizator problema, koji su se nakupili od ranije, u tom smislu i kao rezultat ubrzanog širenja EU.

Valja još pomenuti u ovom kontekstu da je zamenik ministra finansija Grčke Hristos Stajkuras 2012.godine predložio da se od Nemačke zatraže nove ratne reparacije i čak je lično obećao da će izračunati sumu. Grke, ojađene krizom i vrlo očiglednom ulogom Nemačke u toj krizi, zabrinula je sudbina nacionalnog zlatnog fonda, koji su, kako pretpostavljaju grčki eksperti, odneli fašistički okupatori. Osim toga, na pregovaračkom stolu može se naći i zahtev za povraćaj zajma koji je Atina dostavila Berlinu tokom godina rata, a na zahtev trećeg Rajha. Danas bi suma tog zajma bila nekoliko milijardi dolara, bez kamata. Tako da se može očekivati rast zahteva i kamata u krizom zahvaćenoj Evropi.

Petar Iskenderov,