Rusija i Zapad u vojno-političkoj saradnji

U odnosima Rusije i Zapada nema mesta nepoverenju, ubeđeni su ruska vojna lica i političari. Prilikom održane u Moskvi konferecije, posvećene evropskoj bezbednosti, oni su pokušali da ubede u to svoje kolege iz Evrope.

Ove godine konferencija, koja je okupila učesnike iz skoro 50 zemalja i međunarodnih organizacija, ispala je veoma bogata.

Kako je istakao rukovodilac administracije predsednika Rusije Sergej Ivanov, opasnost od terorizma, koji je stekao globalni karakter, danas je više nego ozbiljna, samo zajedno je moguće da joj se suprotstavi. Međutim, mnogi naši partneri iz Evrope, bez obzira na spremnost Rusije za saradnju, ne žele zbližavanje. Takav prilaz, smatra Sergej Ivanov, može da skupo košta Evropljane.

- Danas su svi zainteresovani za efikasnu borbu protiv terorizma i ekstremizma, ali, nažalost, njeno shvatanje se ozbiljno razlikuje – aktuelni su dvostruki standardi. U toj sferi je takav stav naročito opasan, jer direktno vodi povećavanju broja žrtava terora, jačanju položaja različitih radikalnih pokreta i grupacija. Borba protiv tih opasnosti može da se vodi samo na osnovi pravog poverenja, pošteno, rame uz rame.

Ruski učesnici su ponovo pomenuli pitanje razmeštanja u Evropi elemenata američke PRO. Kako je istakao Sergej Ivanov, ta tema traži konačno rešenje, i to pravno potvrđeno.

- Ne tražimo za sebe neke prednosti. Potrebne su nam čvrste garancije, povezane sa bezbednošću Rusije: prvo, da PRO u Evropi neće potkopavati ruski strateški potencijal. Drugo, da će takav sistem odbrane braniti od eventualnih napada samo od strane država, koje su van evroatlantskog prostora. Radi ukidanja naših zabrinutosti su nedovoljni pojedini raštrkani koraci. Ne rešavaju problem ni gromke političke deklaracije. Efikasan mehanizam kontrole naoružanja mogu da obezbede samo pravno obavezni međunarodni dogovori, zasnovani na ravnopravnosti i uzimanju u obzir interesa svih zemalja.

Međutim, drugi strani učesnici su našli vreme i za razmatranje pozitivnih momenata vojno-političke saradnje. Recimo, zamenik rukovodioca alijanse Dirk Brengelmani je optimistički prihvatio ideju zbližavanja NATO i Rusije. Bilo je više povoda za radoost: Rusija će pružiti tranzitni koridor kroz svoju teritoriju za vojnu robu Međunarodnih snaga pomoći bezbednosti, američka vojna lica kupuju od nje transportno-borne helikoptere, koji idealno odgovaraju za korišćenje u Avganistanu. Inače svi učesnici konferencije su istakli pozitivni efekat saradnje Rusije sa svojim zapadnim partnerima, između ostalih, sa NATO-paktom. Drugo je pitanje ostalo otvoreno – u kojoj meri je Zapad spreman da prihvati uslove, koje predlaže Moskva? Šta je on spreman da pruži za uzvrat, osim novih pretnji u vidu baza PRO u Evropi?