Švedski stručnjak o uličnim nemirima u predgrađima Stokholma

Na stotine mladih ljudi je stupilo u sukob s policijom i spaljivalo automobile u imigrantskim predgrađima Stokholma u toku četiri noći. Ovakva eksplozija nasilja dovela je u sumnju imidž Švedske kao srećne zemlje prosperiteta i u prvi plan je istakla jaz u socijalnim i ekonomskim standardima.

Nemire je verovatno izazvalo to što su policajci ranije, u toku ovog meseca, ubili 69-godišnjeg muškarca koji je mahao mačetom u jednom od predgrađa. Policija je optužena za okrutnost. Ima mnogo razloga zbog kojih omladina pribegava nasilju, kao što su nezaposlenost, socijalna nestabilnost i teški uslovi života. O tome koji su najvažniji uzroci nedavnog ispoljavanja nasilja u Švedskoj govori saradnik Švedskog Međunarodnog Radija Tom Salivan:

- Glavni uzrok je ubistvo starijeg čoveka u predgrađu Stokholma, Hjusbiju, u ponedeljak. Ovo je izazvalo proteste, a specijalci iz policije su se grubo ophodili prema učesnicima u nemirima, čule su se uvrede rasističkog karaktera. Ipak, zaista, pitanje nezaposlenosti u nekim predgrađima se postavlja prilično oštro. 30% omladine se nigde ne školuje i ne radi. Jasno je da osećaju bezizlaznost. Kolege sa Švedskog Međunarodnog Radija su nedavno intervjuisale neke od onih koji su bacali kamenice. Oni su rekli da se možda od nekoliko stotina mladih ljudi koji žive u ovom predgrađu dve desetine nečim bave, imaju posao. A policija je tvrdila da probleme pravi manja gomila huligana.

Neki svedoci tvrde da su učesnici u nemirima bili odlično organizovani. Da li oni zaista mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po etničke Šveđane? Tom Salivan ističe:

- To je vrlo komplikovan problem, tamo žive Šveđani starosedeoci i imigranti, postoji već druga generacija imigranata. Predgrađa Stokholma su potpuno odvojena od centra grada, zato mnogi stanovnici Stokholma ništa ne znaju o onome što se tamo dešava. Predgrađa su u velikoj meri podvrgnuta segregaciji, stanovnici Stokholma se tu ne kreću. Opasnost po Šveđane koji tamo žive postoji – oštećena je svojina, spaljeni su automobili, zapaljene su škole. Međutim, stepen nasilja se ne može uporediti s onim što se dešavalo u Parizu ili Londonu. Policija je promenila svoj pristup situaciji, policajci se više ne upuštaju u koškanja i ne tvrde da ih mladi momci provociraju gađajući ih kamenicama.

U Rusiji, na Kavkazu, nivo nazaposlenosti i socijalne neravnopravnosti, kao i teški uslovi života, nisu bolji od onih u kojima se nalaze mladi ljudi u Evropi. Pritom nema svakodnevnih uličnih nereda. Čime se može objasniti to što se protesti dešavaju u takvoj relativno stabilnoj, srećnoj i razvijenoj zemlji kao što je Švedska? Po mišljenju švedskog novinara,

- Švedsko društvo je jedno od najhomogenijih u socijalnom smislu, u Švedskoj je razlika u prihodima jedna od najmanjih na svetu, kod nas se u velikom stepenu ljudi pridržavaju principa ravnopravnosti zbog toga što je Švedska socijalna država. Međutim, u poslednje vreme je opao nivo socijalne podrške, izdvaja se manje novca za socijalne projekte. U toku poslednje dve nedelje pojavile su se vesti o tome da su razlika u prihodima i socijalna neravnopravnost počeli da rastu prilično brzo, brže nego u drugim zemljama-članicama OESR, uključujući i Rusiju. Dolazi do podeljenog i sve više razjedinjenog društva. A na Kavkazu verovatno nije bilo velikih fondova za socijalnu podršku, dakle, nije bilo ni takvog stepena društvene neravnopravnosti.

U Švedsku u potrazi za utočištem sve češće žele da dođu stanovnici Sirije, Somalije i Avganistana koje razdiru ratovi. Zemlja prima veći broj izbeglica u poređenju s drugim evropskim državama, zauzimajući drugo mesto po ovom pokazatelju. Ali, pritom je Švedskoj veoma potrebna radna snaga. Ako se pogledaju prognoze biće jasno da u narednim decenijama Švedska neće imati dovoljno Šveđana da popuni sva radna mesta. Vlada ulaže velike napore kako bi obezbedila potrebnu imigraciju, ali izgleda da u njenoj politici ima propusta i da se ne ostvaruje sve onako kako je zamišljeno.

Ivan Ivanov,