DODELJENA RUSKO-ITALIJANSKA KNJIŽEVNA NAGRADA „BELA“

27.05.2013. god.

U Veroni su saopštena imena ovogodišnjih dobitnika rusko-italijanske književne nagarde „Bela“ ustanovljene u čast pozante rsuke poetese Bele Ahaduljine ( 1937-2010) koja je u svojim korenima nosila italijansko poreklo.

Branko Rakočević

U nominaciji „ Književno-kritičarski esej o savremenoj poeziji „ nagradu je dobio kljiževni istoričar Aleksej Žolkovski za ogled „Poetika za čajnim stolom: „Šećerlema „Aleksandra Kušnera“.

U nominaciji „ Ruska poezija „ nagrađen je pesnik Aleksander Vorgeles za knjigu „Nije , naravno ,raj; to je ipak grad, ne bašta „, dok je u nominaciji „Italijanska poezija „ nagrada pripala poeti Karlu Karabu .

Književna nagrada „Bela „ je ustanvljena 2012.g.i dodeljuje se „za podršku novoj poeziji napisanoj na ruskom i italijanskom jeziku „.

Laureatu u svakoj kategoriji pripada novčani iznos od po 3.000 evra kao i bronzana statuete sa likom Bele Ahmaduljine , rad uglednog ruskog vajara Borisa Meserera, inače pesnikinjinog muža, na čiju inicijativu je osnovana nagrada.

Ustanovljenje nagrade podržali su „Društvo prijateljstva Taruse „(grada na visokoj levoj obali Oke gde se uliva reka Tarusa), italijanska asocijacija „Upoznajmo Evroaziju „, časopis „Inostrana liretaura„, Književni institut i Ministarstvo kulture Kalužske oblasti.

Bela Ahamduljina je rođena 10.aprila 1937.u Moskvi , pisala je stihove još u detinjstvu, a bavila se književnom kritikom i novinarstvom. Učestvovala je u pokretanju disidentskih, samizdateljskih časopisa „Sintaksis“ i „Metropol“i objavljivala u njima,a ustajala je u zaštitu uglednih protivnika sovjetskog režima- Andreja Saharova,Lava Kapeljejeva,Gerogija Vladimova, Vladimira Vojnoviča i mnogih drugih. Još u studentskim danima , već kao u narordu omiljena poetesa ,odbila je da se pridruži hajci koje su sovjetske vlasti vodile protiv Borisa Pasternaka povodom njegovog romana „Doktor Živago „koji mu je doneo književnu slavu u inostranstvu i Nobelovu nagardu za književnost, koje se pod strahovitim pritiskom režima morao odreći.

Pored dvadesetak zbirki poezije, iz pera Bele Ahmaduljune izašlo je više eseja o poznatim ruskim književnim stvaraocima , pre svega o pesnikinjama Ani Ahmatovoj i Marini Cvetajevoj, zatim o Vladimiru Visockom,Vladmiru Nabokovu,Venedigtu Jerofejovu...

Godine 1977. izabrana je za člana Američke akademije umetnosti i književnosti.

Za svoj književni rad i društveni anagažman dobila je više visokih priznanja među kojima Državnu nagradu SSSR-a (1989.), Puškinovu nagradu (1994.), nagradu „Trjumf „ (1994.) kao i Predsedničku nagradu (1998.)

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Karaganov: Kako Rusija može da pobedi u novom svetskom ratu

Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...

Umreženi za sukob: izraelski „BLACK CUBE“ i infiltracija Evrope

Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...

Noževi su izvučeni: da li se sprema prevrat u Kijevu?

Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...

Mesec dana rata pokazao je strateški neuspeh napada na Iran — RT

Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....

Da li je povlačenje iz Otavske konvencije još jedan početak kraja?

Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...

Vitkof u Moskvi — RT

Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....

Ostale novosti iz rubrike »