Šta skrivaju tuneli Kineske narodnooslobodilačke vojske

Sa rastom kineske vojne snage u svetu se sve češće pažnja obraća na takav element kineske vojne strukture, kao što je mreža podzemnih objekata. Naprimer, nedano je u članku, na sajtu Strategy Page ukazano da u Kini postoji 40 baza VVS, opremljenih podzemnim skrovištima sa ukupnim kapacitetom od 1500 aviona. Sa tačke gledišta broja i veličine takvih objekata Kina, je najverovatnije, svetski lider.

VVS mnogih drugih zemalja, među njima i Rusije, nemaju dovoljno čak ni običnih betonskih skloništa. Podzemno skrovište, ukopano na padini planine, daleko je efikasnije od nadzemnog betonskog skloništa za avione, koje lako može da bude uništeno u bombardovanju. Moderne bombe, namenjene za uništavanje bunkera, mogu pri srećnom sticaju okolnosti, da pogode bunker na dubini od nekoliko desetina metara, ali teško da mogu da budu efikasne protiv utvrđenja, ukopanog u dubini planine.

Velika skupa podzemna skloništa izgrađena su na novoj kineskoj bazi nuklearnih podmornica na ostrvu Hajnan. Zna se da podzemna skrovišta aktivno koriste i kineske strateške raketne trupe – druge artiljerije. Ranijih godina je ova okolnost uticala na to da mediji u svetu spekulišu da je pravi potencijal kineskog nuklearnog arsenala mnogo veći, nego što se smatra i da dostiže i da se može meriti sa brojem nuklearih bojevih glava u Rusiji i SAD. Ove teorije nisu potvrđene i kritikovane su. Ipak, Pentagon smatra da je potrebno da uključi stavku o kineskom sistemu podemnih utvrđenja u svoj godišnji izveštaj o kineskoj vojnoj snazi.

Istorijski gledano, gradnja mnogobrojnih podzemnih objekata bila je prirodna reakcija Kine na raspored snaga u Aziji. Za novu Kinu do nedavno je bio karakterističan deficit finansijskih sredstava, moderne opreme i tehničkog kadra uz obilje nekvalifikovanih radne snage. Izgradnja mnogobrojnih bunkera, u kojima se mogu sakriti skupi sistemi naoružanja i materijalne rezerve, bez obzira na troškove radne snage, predstavljalo je u tom trenutku pametan potez. Prema američki procenama, novi podsticaj gradnji bunkera u Kini dao je rat u Persijskom zalivu 1991. godine, koji je jasno pokazao prednost Zapada u ratu u vazduhu. Posle toga Kina je postepeno povećavala gradnju bunkera, tehnički sve savršenijih, za obezbeđenje svojih trupa, ključnih ekonomskih kapaciteta, kao i državnog rukovodstva.

Sudeći prema materijalima, koji su u Kini objavljivani, u ovom trenutku pod zemljom se nalazi značajana, najverovatnije, glavni deo strateških zaliha naoružanja i materijalno-tehničkih sredstava. Tamo se takođe nalaze čovorišta komunikacija, centri upravljanja, i nekoliko vrlo važnih privrdnih kapaciteta. Prilikom bilo kog mogućeg scenrija vojnog konflikta dodatna podzemna postrojenja će se pokazati kao vrlo korisna. Osim specijalnizovanih bunkera za vojsku, rukovodstvo Kine pažljivo prati obezbeđenje skloništa za gradsko stanovništvo. Specijalna oprema koja se koristi u skloništima (ventilacioni uređaji, metalna vrata.....), postoji na nižim spratovima podzemnih parkirališta mnogih pekinških poslovnih kompleksa, trgovačkih centara i objekata za stanovanje.

Očigledno, ukupni obim podzemnih objekata, izgrađenih u ranijim vremenima, pokazao se preteranim. Neki od njih su danas zapušteni ili otvoreni za ekskurzije. Međutim, u nesigurnom i promenljivom svetu podzemni objekti su dobra investicija u slučaju, ne samo rata, nego i prirodnih ili tehnogenih katastrofa. Podzemni objekti su približno 1,5 puta otpornija na zemljotres, nego nadzemna.

Vasilij Kašin,